Шта је насиље? Сајт Stopbullying.gov „насиље“ дефинише као нежељено, агресивно понашање у којем дете или тинејџер користе стварну или уочену неравнотежу моћи, као што су физичка снага, приступ одређеним информацијама или популарност, како би контролисали или наштетили другој деци. То може укључивати било шта, од ширења гласина до физичке агресије. У основи, насиље је злоупотреба моћи.
Зашто би једна млада особа радила тако нешто?
Јер јој то даје снагу. Свима нам је потребно да се осећамо моћним у свом животу. Ако немамо приступ моћи на здраве начине, може бити тешко одолети њеној употреби на нездрав начин. А дете или тинејџерка која се у свом животу често осећа немоћном, када злоупотребљава моћ насиљем може се осећати моћно, што временом постаје као дрога. Ако боли унутра, то му може помоћи да се осећа мало боље за кратко време. Ако га је неко понизио, претио или га повредио, ти осећаји често прете да преплаве његову психу, па да као резултат тога он удари, желећи да понизи или повреди некога другог. Нажалост, тада деца која су повређивана често повреде другу децу.
Можете ли ви да спречите вршњачко насиље и то да неко покуша да малтретира ваше дете? Нажалост не. Одувек је било људи који повређују, а пут вашег детета понекад ће се укрстити са њиховим. И сва деца желе да се снађу, што значи да ће понекад злоупотребити моћ; то је развојно нормално и краткотрајно у контексту у којем они такође развијају емпатију. Ваш циљ није изоловати ваше дете, већ му пружити подршку да развије свест и вештине да се заштити када је то потребно и да потражи помоћ када осети да не може сам да се избори.
Злостављање почиње у предшколском узрасту и добија на значају како деца расту. У зависности од анкете коју прочитате, између 40 и 80 одсто средњошколаца признаје да учествује у некој врсти злостављања, било као актери или посматрачи, тако да је очигледно да наша култура носи одређену одговорност за ширење насилништва.
Најновија истраживања показују да дугорочне последице злостављања укључују већи ризик од депресије, анксиозности, ПТСП-а, злоупотребе супстанци и самодеструкције.
То су лоше вести. Добра вест је да можете да помогнете свом детету да развије вештине да се супротстави злостављачу и да га спречите да постане насилник. Како?
1. Исказујте и сами емпатију и поштовање према другима, тако да ваше дете то и види
Најефикаснији начин да се деца спрече да постану насилници, али и жртве насилника, јесте да одрастају у здравом окружењу, где родитељи исказују љубав међусобно, али и према деци, а никако у породици где се у одмосима користи сила и физичка казна да би се нечије понашање контролисало. Деца науче обе стране сваког односа и могу глумити било коју. Ако ударате, ваше дете ће научити да је физичко насиље начин реаговања на међуљудске проблеме.
У ствари, свака дисциплинска метода која користи моћ над дететом учи га да користи моћ над другима или да допушта другима да користе моћ над њим.
2. Негујте комуникацију и повезаност са дететом.
Усамљена деца имају далеко веће шансе да буду малтретирана. Што је још и горе, та деца често страхују од родитељске осуде или неразумевања, па прећуткују то да трпе малтретирање. Запамтите, родитељство је 80% веза – блиска веза са вашим дететом – и само 20% усмеравање и дисциплина. Смернице неће опстати, нити ће их дете поштовати из правих разлога ако немате повезаност и комуникацију. Зато негујте свој однос са дететом и држите те линије комуникације отворенима, без обзира на све. Ово значи пре свега – без осуде и оштрих критика онда када вам дете открије или повери неки свој проблем.
3. Искажите самоувереност у комуникацији са другим људима
Ако сте склони да се лако повлачите како не бисте направили сцену, али се касније због тога осећате скрајнуто, време је да то промените. Ваше дете учи тако што вас посматра. Пронађите храброст и начин да своја осећања и ставове онда када је потребно искажете без страха, али и уз поштовање према саговорнику.
4. Директно научите своје дете како да поштује себе.
Деца морају да науче да се заузму за себе и остваре своје потребе, поштујући уједно друге људе. Научите дете да се заузме за себе:
„Сада је мој ред.“
„Хеј, престани.“
„Склони руке с мене.“
„Не дозвољавам да ме тако зову.“
5. Научите дете основним социјалним вештинама.
Нажалост, насилници „лове“ децу за коју сматрају да су рањива. Да бисте научили дете како да се понаша у одређеним сизуацијама, „играјте“ игре улога. Покажите му како да приђе групи на игралишти, на забави или на школском одмору. Деца која се лакше уклапају и немају проблем да приђу групи друге деце, ређе су мета насилника.
Понекад деца толико желе вршњачко прихватање да се и даље друже са групом вршњака чак и када неко од вођа групе почне да их малтретира. Ако сумњате да би ваше дете могло бити рањиво, слушајте шта вам оно говори о вршњачким интеракцијама како бисте му помогли да научили га да се одбрани сопственом унутрашњом мудрошћу.
6. Научите дете како функционише динамика малтретирања
Истраживања показују да насилници почињу вербалним узнемиравањем. Начин на који „жртва“ реагује на прву вербалну агресију одређује да ли ће насилник и даље да циља на њу. Ако агресија насилнику даје оно што тражи – осећај моћи који је обично резултат исказане немоћи жртве – агресија ће генерално ескалирати. Нужно је разговарати о овом проблему са сваким дететом ПРЕ него што може да буде предмет насиља, тако да се могу успешно заложити за себе када их насилник „тестира“.
7. Играјте игре улога и са конкретним ситуацијама малтретирања
Играјте се са дететом како бисте га научили да се супротстави насилнику. Укажите свом детету на то да насилник жели да изазове код њега реакцију која ће учинити да се он осећа моћним, тако да су показивање емоција и узвраћање борбе управо оно чиме се насилник храни. Објасните му да, иако не може да контролише насилника, увек може да контролише сопствени одговор. Тако ће у свакој интеракцији, у зависности од тога како реагује, или упалити ситуацију, или је ублажити.
Најбоља стратегија је увек чувати сопствено достојанство и пустити „насилника“ да чува своје – другим речима. Да бисте то учинили, у измишљеном сукобу током игре улога, једноставно реците нешто мирно као:
„Знаш, једноставно ћу игнорисати тај коментар.“
„Мислим да тренутно морам нешто важније да урадим.“
„Мораћеш да пронађеш другачији начин да се забавиш, ја имам паметнијег посла.“
Научите дете да броји до десет да остане мирно, погледа насилника у очи и каже нешто овако или слично. Вежбајте све док ваше дете не покаже снажан, самопоуздан тон. Све ово, наравно, важи само за вербално малтретирање.
8. Научите децу да интервенишу како би спречили злостављање када га виде
Кад пролазници – деца која су у близини – правилно интервенишу, студије откривају да насилници могу престати да малтретирају у више од 50% случајева и у року од 10 секунди.
Најбоље интервенције:
Станите уз жртву и уклоните је од опасности – Станите уз жртву физички, окрените је од насилника и одвуците је у другом смеру – ка помоћи одраслих. Нека дете каже: „Изгледаш узнемирено“ или „Тражио сам те“ или „Учитељ ме је послао да те пронађем.“
Помоћ – Насилници воле публику, али само ону која је на њиховој страни. Привуците другу децу на своју страну машући им и вичући: „Потребна нам је ваша помоћ.“
И наравно, ако делује да ће сукоб да ескалира, зовите наставника.
9. Не оклевајте да интервенишете
Ваш родитељски посао је да заштитите своје дете. То значи да поред учења вашег детета да се заузме за себе, можда ћете морати да позовете и наставника или директора. Немојте детету говорити да мора тај проблем само да реши. И не претпостављајте да, ако нема физичког насиља, дете није угрожено. Увреде и изолација у вршњачкој групи страшно штете дететовој или тинејџерској психи, а истраживања показују да могу изазвати трајне негативне ефекте. Ако школа не може да заштити ваше дете, размислите о премештању у другу школу.