Šta je nasilje? Sajt Stopbullying.gov „nasilje“ definiše kao neželjeno, agresivno ponašanje u kojem dete ili tinejdžer koriste stvarnu ili uočenu neravnotežu moći, kao što su fizička snaga, pristup određenim informacijama ili popularnost, kako bi kontrolisali ili naštetili drugoj deci. To može uključivati bilo šta, od širenja glasina do fizičke agresije. U osnovi, nasilje je zloupotreba moći.
Zašto bi jedna mlada osoba radila tako nešto?
Jer joj to daje snagu. Svima nam je potrebno da se osećamo moćnim u svom životu. Ako nemamo pristup moći na zdrave načine, može biti teško odoleti njenoj upotrebi na nezdrav način. A dete ili tinejdžerka koja se u svom životu često oseća nemoćnom, kada zloupotrebljava moć nasiljem može se osećati moćno, što vremenom postaje kao droga. Ako boli unutra, to mu može pomoći da se oseća malo bolje za kratko vreme. Ako ga je neko ponizio, pretio ili ga povredio, ti osećaji često prete da preplave njegovu psihu, pa da kao rezultat toga on udari, želeći da ponizi ili povredi nekoga drugog. Nažalost, tada deca koja su povređivana često povrede drugu decu.
Možete li vi da sprečite vršnjačko nasilje i to da neko pokuša da maltretira vaše dete? Nažalost ne. Oduvek je bilo ljudi koji povređuju, a put vašeg deteta ponekad će se ukrstiti sa njihovim. I sva deca žele da se snađu, što znači da će ponekad zloupotrebiti moć; to je razvojno normalno i kratkotrajno u kontekstu u kojem oni takođe razvijaju empatiju. Vaš cilj nije izolovati vaše dete, već mu pružiti podršku da razvije svest i veštine da se zaštiti kada je to potrebno i da potraži pomoć kada oseti da ne može sam da se izbori.
Zlostavljanje počinje u predškolskom uzrastu i dobija na značaju kako deca rastu. U zavisnosti od ankete koju pročitate, između 40 i 80 odsto srednjoškolaca priznaje da učestvuje u nekoj vrsti zlostavljanja, bilo kao akteri ili posmatrači, tako da je očigledno da naša kultura nosi određenu odgovornost za širenje nasilništva.
Najnovija istraživanja pokazuju da dugoročne posledice zlostavljanja uključuju veći rizik od depresije, anksioznosti, PTSP-a, zloupotrebe supstanci i samodestrukcije.
To su loše vesti. Dobra vest je da možete da pomognete svom detetu da razvije veštine da se suprotstavi zlostavljaču i da ga sprečite da postane nasilnik. Kako?
1. Iskazujte i sami empatiju i poštovanje prema drugima, tako da vaše dete to i vidi
Najefikasniji način da se deca spreče da postanu nasilnici, ali i žrtve nasilnika, jeste da odrastaju u zdravom okruženju, gde roditelji iskazuju ljubav međusobno, ali i prema deci, a nikako u porodici gde se u odmosima koristi sila i fizička kazna da bi se nečije ponašanje kontrolisalo. Deca nauče obe strane svakog odnosa i mogu glumiti bilo koju. Ako udarate, vaše dete će naučiti da je fizičko nasilje način reagovanja na međuljudske probleme.
U stvari, svaka disciplinska metoda koja koristi moć nad detetom uči ga da koristi moć nad drugima ili da dopušta drugima da koriste moć nad njim.
2. Negujte komunikaciju i povezanost sa detetom.
Usamljena deca imaju daleko veće šanse da budu maltretirana. Što je još i gore, ta deca često strahuju od roditeljske osude ili nerazumevanja, pa prećutkuju to da trpe maltretiranje. Zapamtite, roditeljstvo je 80% veza – bliska veza sa vašim detetom – i samo 20% usmeravanje i disciplina. Smernice neće opstati, niti će ih dete poštovati iz pravih razloga ako nemate povezanost i komunikaciju. Zato negujte svoj odnos sa detetom i držite te linije komunikacije otvorenima, bez obzira na sve. Ovo znači pre svega – bez osude i oštrih kritika onda kada vam dete otkrije ili poveri neki svoj problem.
3. Iskažite samouverenost u komunikaciji sa drugim ljudima
Ako ste skloni da se lako povlačite kako ne biste napravili scenu, ali se kasnije zbog toga osećate skrajnuto, vreme je da to promenite. Vaše dete uči tako što vas posmatra. Pronađite hrabrost i način da svoja osećanja i stavove onda kada je potrebno iskažete bez straha, ali i uz poštovanje prema sagovorniku.
4. Direktno naučite svoje dete kako da poštuje sebe.
Deca moraju da nauče da se zauzmu za sebe i ostvare svoje potrebe, poštujući ujedno druge ljude. Naučite dete da se zauzme za sebe:
„Sada je moj red.“
„Hej, prestani.“
„Skloni ruke s mene.“
„Ne dozvoljavam da me tako zovu.“
5. Naučite dete osnovnim socijalnim veštinama.
Nažalost, nasilnici „love“ decu za koju smatraju da su ranjiva. Da biste naučili dete kako da se ponaša u određenim sizuacijama, „igrajte“ igre uloga. Pokažite mu kako da priđe grupi na igrališti, na zabavi ili na školskom odmoru. Deca koja se lakše uklapaju i nemaju problem da priđu grupi druge dece, ređe su meta nasilnika.
Ponekad deca toliko žele vršnjačko prihvatanje da se i dalje druže sa grupom vršnjaka čak i kada neko od vođa grupe počne da ih maltretira. Ako sumnjate da bi vaše dete moglo biti ranjivo, slušajte šta vam ono govori o vršnjačkim interakcijama kako biste mu pomogli da naučili ga da se odbrani sopstvenom unutrašnjom mudrošću.
6. Naučite dete kako funkcioniše dinamika maltretiranja
Istraživanja pokazuju da nasilnici počinju verbalnim uznemiravanjem. Način na koji „žrtva“ reaguje na prvu verbalnu agresiju određuje da li će nasilnik i dalje da cilja na nju. Ako agresija nasilniku daje ono što traži – osećaj moći koji je obično rezultat iskazane nemoći žrtve – agresija će generalno eskalirati. Nužno je razgovarati o ovom problemu sa svakim detetom PRE nego što može da bude predmet nasilja, tako da se mogu uspešno založiti za sebe kada ih nasilnik „testira“.
7. Igrajte igre uloga i sa konkretnim situacijama maltretiranja
Igrajte se sa detetom kako biste ga naučili da se suprotstavi nasilniku. Ukažite svom detetu na to da nasilnik želi da izazove kod njega reakciju koja će učiniti da se on oseća moćnim, tako da su pokazivanje emocija i uzvraćanje borbe upravo ono čime se nasilnik hrani. Objasnite mu da, iako ne može da kontroliše nasilnika, uvek može da kontroliše sopstveni odgovor. Tako će u svakoj interakciji, u zavisnosti od toga kako reaguje, ili upaliti situaciju, ili je ublažiti.
Najbolja strategija je uvek čuvati sopstveno dostojanstvo i pustiti „nasilnika“ da čuva svoje – drugim rečima. Da biste to učinili, u izmišljenom sukobu tokom igre uloga, jednostavno recite nešto mirno kao:
„Znaš, jednostavno ću ignorisati taj komentar.“
„Mislim da trenutno moram nešto važnije da uradim.“
„Moraćeš da pronađeš drugačiji način da se zabaviš, ja imam pametnijeg posla.“
Naučite dete da broji do deset da ostane mirno, pogleda nasilnika u oči i kaže nešto ovako ili slično. Vežbajte sve dok vaše dete ne pokaže snažan, samopouzdan ton. Sve ovo, naravno, važi samo za verbalno maltretiranje.
8. Naučite decu da intervenišu kako bi sprečili zlostavljanje kada ga vide
Kad prolaznici – deca koja su u blizini – pravilno intervenišu, studije otkrivaju da nasilnici mogu prestati da maltretiraju u više od 50% slučajeva i u roku od 10 sekundi.
Najbolje intervencije:
Stanite uz žrtvu i uklonite je od opasnosti – Stanite uz žrtvu fizički, okrenite je od nasilnika i odvucite je u drugom smeru – ka pomoći odraslih. Neka dete kaže: „Izgledaš uznemireno“ ili „Tražio sam te“ ili „Učitelj me je poslao da te pronađem.“
Pomoć – Nasilnici vole publiku, ali samo onu koja je na njihovoj strani. Privucite drugu decu na svoju stranu mašući im i vičući: „Potrebna nam je vaša pomoć.“
I naravno, ako deluje da će sukob da eskalira, zovite nastavnika.
9. Ne oklevajte da intervenišete
Vaš roditeljski posao je da zaštitite svoje dete. To znači da pored učenja vašeg deteta da se zauzme za sebe, možda ćete morati da pozovete i nastavnika ili direktora. Nemojte detetu govoriti da mora taj problem samo da reši. I ne pretpostavljajte da, ako nema fizičkog nasilja, dete nije ugroženo. Uvrede i izolacija u vršnjačkoj grupi strašno štete detetovoj ili tinejdžerskoj psihi, a istraživanja pokazuju da mogu izazvati trajne negativne efekte. Ako škola ne može da zaštiti vaše dete, razmislite o premeštanju u drugu školu.