Учење пожељног понашања за време јела је процес који почиње врло рано. У почетку гледањем понашања чланова породице за трпезом. Чим дете буде у узрасту да може самостално да седи, време је да се укључи у породичну исхрану. Најпре, следи процес учења самосталног храњења. Како тај процес напредује тако се надовезује прича, коју наравно треба да прате показне ситуације, о правилима понашања за трпезом.
Како дете учи понашање за трпезом?
Учи по моделу понашања блиских особа, посматрањем, имитирањем и полако усваја навике везане за исхрану (да једе полако, користи прибор…). Теоретски то је тако, али у пракси захтева време, стрпљење, пуно љубави и посвећености. Ниједно дете није научило правила понашања након пар дана или недеља. Једноставно, родитељи морају да схвате и привате да је то процес.
Шта је потребно да родитељи раде у овом периоду?
Препорука за родитеље је да се за трпезом понашају онако како би желели да њихова деца то чине. Првенствено: да једу полако, користе прибор за јело, не мљацкају, користе салвете, не вичу итд. Предуслов је, наравно да дете добро савлада вештину самосталног храњења, а затим и социјално пожељно понашање за столом.
Не нуткати дете
Када је научило самостално да се храни, треба детету дати самосталност у том процесу. У реду је понудити га храном или ако скрене пажњу са храњења дискретно га вратити оброку или га похвалити за вешто поједено јело (на пример: супу/чорбу). Не треба инсистирати да поједе још хране, ако не жели или му обећати награду за поједен оброк. Овде је важна мера у интервенцији за столом: не игнорисати потпуно дететово понашање за столом (шта, како и колико једе), већ то чинити дисктерно. Даље, не бити нападан у инсистирању да се све поједе (врсте и количине), не грдити дете, не показати да емотивно реагујемо због дететовог понашања за столом (да смо тужни, да нам је криво или смо пресрећни). Умереност је важна.
Не скретати пажњу
Одрасли за трпезом не треба да читају новине, гледају екране (ТВ, телефон, таблет и сл.). То важи и за децу. За трпезом се храни. Једноставно је. Велика је грешка скретања пажње детета на музику/игрицу/анимацију са мобилног телефона/таблета, да би га нахранили. Такво понашање је одлична подлога за развој других изазова.
Не викати
Шта год да се деси (изненадни позив са посла или проблем са комшијом/рођаком или …), не вичите за трпезом. Завршите оброк, а објашњавања/разговоре/нервозу потрудите се да не испољите за време јела. Мирна и пријатна атмосфера за време јела је битна за све чланове породице. Такође, не дозволите да вас дете изазове својим понашањем да вичете. Вика је губитак контроле. Не дозволите то себи, због вас и због детета.
Избегавати дуго и узалудно седење за трпезом
Када је сто постављен сви присутни чланови породице треба да најпре оперу руке и затим седну за трпезу. Храњење треба да протиче у пријатној и позитивној атмосфери. Не треба инсистирати на количини поједене хране (апетит и потребе варирају и мењају се), већ на томе да се једе све што је спремљено. У случају да после неколико покушаја дете не жели да једе, треба испоштовати ту вољу. Али, након завршеног оброка не треба детету дати никакву другу храну. Треба га пустити да огладни до наредног оброка. Нарочито, не треба давати различите грицкалице, слаткише као замене за оброк.
Процес учења понашања за столом дуго траје и постепено се усавршавају вештине. Овде помажу и различите вежбе/игрице, типа: такмичимо се ко се најбоље понаша за столом. Тада улогу онога ко се најмање лепо понаша за трпезом узима отац, старије дете или мајка како би дете које учи видело како треба и како не треба да се понаша за столом. Слично је са играњем у слободно време, када се користе лутке/фигуре животиња и имитира њихов процес храњења. Будите маштовити: поред пуно смеха, доста ће се и научити. Игра је увек најбољи начин за то.
Пријатно вам жели,
Снежанa Ралић Маричић