Како одгајати експлозивно дете

јун 2, 2017

Већина родитеља није припремљена за неизбежне изливе беса које мала деца испољавају. Како деца расту, родитељи постају стрпљивији, развијају родитељске вештине и уче како да тај бес каналишу и ублаже. Или можда не…

ljuto-dete
Код неке децу бес и експлозивност остају и када порасту. Једно је када дете тешко 15кг бесно гази по стварима у соби, а нешто сасвим друго када то исто дете порасте и почне да баца столице по кући. Оваква деца имају неки бес у својим стомацима. Загребете површину и деси се БУМ. Учесталост, интензитет и трајање епизода беса превазилази образложеље да дете једноставно има лош дан. Ако ваше дете уништава ствари, напада другу децу или се често туче, схватите то врло озбиљно. Ево неколико савета како се понашати у таквим ситуацијама.

Научите нешто о бесу

Бес је „борбена емоција“. Ми активирамо наш бес када желимо да идемо у неку битку, да се боримо и победимо. Одговор нашег нервног система је такав да се рад срца убрзава, крв се шаље у мишиће тако они постају јачи, а дисање се убрзава па добијамо и више кисеоника. Ове телесне реакције су довољно снажне да надвладају дете. Тај велики биолошки догађај изгледа помало застрашујуће – чини се да је дете ван контроле.

Бес је заправо секундарна емоција. Ваше дете осећа другу, примарну емоцију, и то је она коју морате истражити. Бес је највероватније последица једне од следећих ствари:

  1. Претње самопоуздању (одбацивање, виктимизација, угрожена права), која долази из уобичајених искустава у детињству, као што су осећај да су брат или сестра важнији, неконзистентне примене правила, понижавајуће и непријатне грдње на јавном месту, неправда према другима, осећај неразумевања од стране других и слично.
  2. Биологије: глад, низак ниво шећера у крви, умор или бол
  3. Стреса или анксиозности (услед развода родитеља, промене школе или старатеља, предстојећи тест, контролни)
  4. Туге (смрт ближњих или велике промене у животу)
  5. Фрустрације (проблеми у комуникацији, недостатак спретности или знања, перфекционизам и страх од грешака, веровање да је тражење помоћи знак неуспеха и сл.)

Ако успете да препознате и победите примарну емоцију код свог детета, борба с бесом неће бити ни потребна.

Основни здравствени преглед

Проверите да ли ваше дете редовно једе, да ли добољно спава и смањите његову напетост. Да ли дете има превише обавеза и да због тога осећа притисак? Родитељи су изузетно слепи на дечји стрес, али он итекако постоји.

Током излива беса будите мирни и емпатични

Веома је лако бити увучен у исто стање као и дете. Уместо тога, морате остати мирни и помоћи детету да се смири. Родитељи се лако засите од дечијих хистерија, али хладном реакцијом којом игноришете овакво дечје понашање само доливате уље на ватру. Зато покушајте смирено да разговарате с дететом. Водите рачуна о језику вашег тела и сачувајте миран тон. Ваш израз лица треба да показује емпатију и саосећање. Ако вам дете дозволи да му приђете и загрлите га, учините то. Покажите му да разумете да је његов бес последица туге због нечега и дајте му простора и времена да се среди.

Водите евиденцију 

Запишите сваки пут када дете покаже бес. Запиште шта је претходило томе и како се ситуација решила. Немојте заборавити да запишете шта сте ви и други око вас радили, а не само ваше дете. Доделите оцене од 0 до 10 по интензитету беса. Пратите колико је бес трајао дуго, па и то забележите. Након недељу или месец дана, да ли примећујете неки образац?

Када започнете с променама, желећете да знате да ли се ствати поправљају. Бес неће нестати преко ноћи, али ако се дешава ређе, мање је интензивно или траје краће, онда напредујете. Немојте одустајати!

Разговарајте о узроцима кад све прође

Када је дете бесно, тада није добар тренутак за конструктиван разговор. Најбоље је да тај разговор одложите. Када све легне на своје место покушајте да препричате цео инцидент и замолите дете да вам помогне да разумете шта га је толико наљутило. Слушајте. Слушајте с циљем да разумете ваше дете и његове погледе. Немојте се бранити нити исправљати.

На пример, ако дете каже „Пустила се сестру да прва узме бицикло. Она увек прва узме бицикло“, немојте се бранити да то није истина. Уместо тога, једностравно потврдите његова осећања и веровања: „Мислиш да твоја сестра увек добија бицикло пре тебе?“. „Мислиш да она има већа права од тебе, је ли тако?“. „И ја би се осећала као ти да тако мислим“.

Правилно моделирање 

Деца морају да науче да се агресијом не решавају проблеми. Ако ви користите бес да привучете пажњу детета и натерате га да слуша, одмах престаните. Ви сте модел таквог понашања и ваше дете га само копира.

Научите дете како да решава проблеме

Научите ваше дете како на позитиван начин решава проблеме. На пример, питајте га следеће: „Поред тога што си бесан, како на други начин можеш показати да си незадовољан тиме што сестра прва добија бицикло?“. Затим, понудите више решења: наизменично, сваког другог дана бицикло вози сестра, оставите папирић на бициклу на коме пише ко је следећи по реду, извлачите папирић, бацајте коцкице…Пробајте с једним решењем недељу дана, па ако не иде, пређите на друго.

Контролисати бес је ствар избора

Деца верују да су други криви за њихов бес и да су они невине жртве јаких емоција које обузимају њихово тело. Научите децу техникама релаксирања – дубоко дисање, туширање топлом водом, излазак у шетњу, слушање музике, вежбање уз опуштање мишића.

Избегавајте ригидно црно-бело гледање на ствари

У тренуцима мира, помозите детету да преиспита свој црно-бели начин размишљања. Млађа деца обично на ствари гледају црно-бело, без сивих зона. Ствари су праве или погрешне, добре или лоше, увек или никада…Ствар је развоја када ће дете почети да гледа на ствари из више углова, и дода мало комплексности у оно у шта верује. „Ти ниси ни добар ни лош дечак, ти си мој вољени дечак, диван на свој начин“. „Уместо што мислиш да твоја сестра увек добија бицикло пре тебе, пробај да размишљаш овако – доста пута сестра прва добије бицикло, али понекад и ја добијем први“.

Охрабривање

Деца која су бесна су и обесхрабрена, и ми морамо да им помогнемо да стекну самопоуздање и да побољшају своје односе с осталим члановима породице. Сагледајте њихове добре стране и скрените им пажњу на то како сте поносни на нешто што су урадили за своју породицу. Повећајте ту позитивну интеракцију и забавите се. Ако ствари не крену на боље, немојте се устезати ни да поразговарате с дечјим психологом. Неколико сесија, и бићете изненађени колико то може помоћи.

A.Ц.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама