Тренутно радим на једној књизи за средњу школу. Волим да пишем. Прочитала сам гомилу књига за средњу школу. Све ауторе књига намењених средњој школи које знам сам додала на Фејсбуку и уживам да читам о њима. Али, када седнем да пишем, није тако забавно. Заправо, фрустрирајуће је и стресно и одузима ми тако много времена. Зато што је истина у томе да напоран рад није увек тако забаван, пише weareteachers.com.
Зашто онда шаљемо поруку да би школа требало да буде забавна?
Заиста, постоји тај непрестани притисак на друштвеним мрежама и на учитељским Фејсбук групама да свака лекција коју креирамо, не само да треба да задовољи стандарде учења, него и да буде СУПЕР ЗАБАВНА. Увек смо у потрази за јединственим активностима којима ћемо предавати градиво, али на начин који изгледа као игра!
Мислим да смо негде успут помешали забаву са ангажовањем. Јер истина је да напоран рад може бити највећи део наших живота. И говорећи ствари као што је „писање информационих извештаја ће бити супер забавно“, ученицима поручујемо да, ако није забавно, онда значи да се ради погрешно. Истина је да вредан рад доприноси деци исто као и игра.
У наставку су неки начини за искрену причу о вредном раду:
Тежак рад пружа осећај достојанства.
Терапеут ми је једном приликом рекао да пустим сваку ситуацију у којој не задржавам своје достојанство. Држим се тог начела и дан данас. Пружите својим ученицима осећај достојанства тако што ћете имати висока (али разумна) очекивања, која захтевају вредан рад и упорност. Деца по природи желе да дају свој значајан допринос, стога им треба пружити прилику за то. Уколико их терате да вредно раде, јер „то тако треба, јер ја тако кажем“, не пружате им осећај значаја. Преиспитајте са децом разлоге због којих је вредан рад потребан део процеса. Започните са причом о кошењу травњака или о вежбању слободних бацања кошаркаша. Пребаците причу на њихове проблеме и усмерите их ка размишљању да су вежбање задатака из математике или преправке есеја такође вид вредног рада.
Навика вредног рада је добра стратегија за развој.
Када ми схватамо нашу децу озбиљно, тада и они сами себе схватају озбиљно и сналажљивији су у разним приликама. Развој навике вредног рада захтева и прилике у којима ће се вредан рад вежбати. Ако ствари стално чинимо забавним и лаким, нема те вежбе. Потрудите се да задајете теже задатке у којима ће деца вежбати и у којима ће видети изазов. Реците им да ће бити тешко, али да верујете у њих да ће се изборити са тим изазовима. Учити децу да поставе себи одговарајуће циљеве одличан је начин да их наведете да размишљају о томе шта је вредно великог труда.
Идентификујте проблем и радите на решењима.
Подучавање деце да идентификују проблем и развију решења је одличан начин да их гурате да се развијају. Врло често људи брзо реагују, уместо да успоре како би идентификовали шта то треба да се реши. Када се проблеми конкретизују, могућност да се вредан рад исплати ће помоћи деци да истрају.
Вредан рад се не исплати увек.
Приметила сам изненађујући тренд код деце да верују да, ако уложе труд у нешто, да ће увек бити награђени, а то није у свим случајевима тако. Нека деца добију добре оцене без великог труда, док нека друга деца не остваре тако добре резултате, иако напорно раде. Кључна ствар је бити реалан и прихватити да ће увек бити и падова у животу. Уколико је неко спреман на могућност да може наићи на неуспех упркос вредном раду, мањи ће бити шок након неуспеха.
Тежак рад долази пре забаве.
Када научимо децу овоме, научићемо их да се изборе и када ми нисмо ту поред њих. Ова реченица ће их, такође, подсетити да постоји разлика између труда и забаве. Ја подсећам своју децу нон-стоп. Не забављам се током дана на послу, али волим како је напоран рад изазов за мој ум, а и волим што зарађујем. Не желим да их лажем и да се претварам како волим напоран рад, али објасним им увек како је све то повезано са стварима које волим.
Развијање добре радне етике никада не престаје, тако да не би требало да немате примере вредног рада које бисте поделили са децом. Представљање вредног рада кроз одржавање куће или вођења посла, показује им, из прве руке, да је труд неопходан и веома важан.
Приредила: Aлександра Ивковић
Aутор: Зелена учионица