Док неки сањају о грчким плажама и питају се да ли ће их ове године видети, ја гуглам одмор у Србији. Од оних сам који верују да треба бити разуман и потражити алтернативу онда када је има. А у нашој земљи места за леп и активан одмор и те како има.
И тако, све истражујући и распитујући се за нека не толико популарна места, лепе пределе у којима наша земља не оскудева, а које још нисам посетила, за око ми западе лепи Златар. Иако сам била у близини небројено пута, никада се нисам зауставила ни на сат или два, а камоли на дуже.
Наравно, идејe за путовање сада углавном проналазим на Инстаграму, па сам тако пронашла и страницу @zona_zlatar. А оно што сам видела (за сада само на фотографијама), потпуно ме је очарало (у овај текст не можемо пренети сву ту лепоту, зато предлажемо да посетите профил и посебну пажњу обратите на „сторије“). Ако радије користите Фејзбук, можете их и тамо пронаћи, ево овде – Вила Зона Златар.
Прво што сам помислила је да је реч о некој туристичкој организацији која промовише Златар, јер је профил пун дивних фотографија златарских предела од којих застаје дах. Зеленило, брда, животиње које слободно пасу, реке и језера за која прво помислите – па како ја нисам знао да овако нешто постоји код нас?
А ако још мало истражите страницу, видећете да је реч о малом, сјајном домаћинству, викендици у селу Вилови, која је цела на располагању гостима који реше да је посете. И одлучим да окренем број телефона и распитам се. Јавила ми се прељубазна Даница, девојка која је рођена и одрасла у Београду, али љубав према Златару довела је у овај крај Србије, где сада живи и труди се да што више људи види и доживи оно што Златар нуди.
Током разговора рекла ми је да је тренутно у викендици породица која долази од септембра већ четврти пут, овог пута на две недеље. Толико им се допао Златар и Зона.
„Моја идеја кад сам градила и опремала Зону није била да то буде викендица за издавање. Уложила сам у њу јако пуно јер сам хтела да то буде кутак за одмор за моју породицу. Али, мало по мало, најпре су нам на неколико дана дошли кумови, па пријатељи, па су њихови пријатељи желели да је изнајме и све је некако само кренуло. У кућици је све од пуног дрвета, рађено са много пажње, а сваки детаљ је направљен баш за Зону.“ – каже нам Даница и додаје – „Чак и сад када сам то претворила у један мали бизнис, мој циљ није само да од тога зарађујем. Пре свега желим да промовишем Златар јер мислим да је неправедно запостављен.“
По фотографијама које објављује управо то и видимо – да јој циљ јесте промоција Златара, а још више да је он заиста неправедно запостављен.
С обзиром на то да се кућа Зона налази у природи, на скоро хектар земљишта, гостима је на располагању огроман простор за уживање и опуштање. Даница каже да су гости највише породице са децом које желе да побегну од градске вреве.
„Гости који су сада ту малопре су ме звали. Кажу да њихов дечак стоји већ више од пола сата и чека да прође крава коју држе комшије, али ње нема. Позвала сам комшије и бака је извела краву да је он види. Такве људе не можете наћи на сваком кораку“.
Поред тога што издаје Зону, Даница је гостима понудила још једно јединствено искуство, а својим комшијама прилику да раде и зараде.
„Наши гости могу храну да припреме сами, али то за њих могу да ураде наше комшије који су прави домаћини. Они имају своју баштицу, држе мало стоке и живине, па ако вам се сутрадан за доручак једе домаћа пита са сиром, они ће вам је направити. Можете поручити и свеже помужено млеко или домаће кисело млеко. Ови људи су јако вредни и оно што они направе тешко можете пронаћи било где у граду.“
Разговор завршавам уз молбу да ми јави да ли има слободних термина у мају и надам се да ћу вам се јавити са утисцима. Једва чекам да на овој тераси попијем јутарњу кафу и поједем домаћу питу са сиром. И да гледам децу уживају у слободи, природи, свему ономе што град не може да им пружи.
