Dok neki sanjaju o grčkim plažama i pitaju se da li će ih ove godine videti, ja guglam odmor u Srbiji. Od onih sam koji veruju da treba biti razuman i potražiti alternativu onda kada je ima. A u našoj zemlji mesta za lep i aktivan odmor i te kako ima.
I tako, sve istražujući i raspitujući se za neka ne toliko popularna mesta, lepe predele u kojima naša zemlja ne oskudeva, a koje još nisam posetila, za oko mi zapade lepi Zlatar. Iako sam bila u blizini nebrojeno puta, nikada se nisam zaustavila ni na sat ili dva, a kamoli na duže.
Naravno, ideje za putovanje sada uglavnom pronalazim na Instagramu, pa sam tako pronašla i stranicu @zona_zlatar. A ono što sam videla (za sada samo na fotografijama), potpuno me je očaralo (u ovaj tekst ne možemo preneti svu tu lepotu, zato predlažemo da posetite profil i posebnu pažnju obratite na „storije“). Ako radije koristite Fejzbuk, možete ih i tamo pronaći, evo ovde – Vila Zona Zlatar.
Prvo što sam pomislila je da je reč o nekoj turističkoj organizaciji koja promoviše Zlatar, jer je profil pun divnih fotografija zlatarskih predela od kojih zastaje dah. Zelenilo, brda, životinje koje slobodno pasu, reke i jezera za koja prvo pomislite – pa kako ja nisam znao da ovako nešto postoji kod nas?
A ako još malo istražite stranicu, videćete da je reč o malom, sjajnom domaćinstvu, vikendici u selu Vilovi, koja je cela na raspolaganju gostima koji reše da je posete. I odlučim da okrenem broj telefona i raspitam se. Javila mi se preljubazna Danica, devojka koja je rođena i odrasla u Beogradu, ali ljubav prema Zlataru dovela je u ovaj kraj Srbije, gde sada živi i trudi se da što više ljudi vidi i doživi ono što Zlatar nudi.
Tokom razgovora rekla mi je da je trenutno u vikendici porodica koja dolazi od septembra već četvrti put, ovog puta na dve nedelje. Toliko im se dopao Zlatar i Zona.
„Moja ideja kad sam gradila i opremala Zonu nije bila da to bude vikendica za izdavanje. Uložila sam u nju jako puno jer sam htela da to bude kutak za odmor za moju porodicu. Ali, malo po malo, najpre su nam na nekoliko dana došli kumovi, pa prijatelji, pa su njihovi prijatelji želeli da je iznajme i sve je nekako samo krenulo. U kućici je sve od punog drveta, rađeno sa mnogo pažnje, a svaki detalj je napravljen baš za Zonu.“ – kaže nam Danica i dodaje – „Čak i sad kada sam to pretvorila u jedan mali biznis, moj cilj nije samo da od toga zarađujem. Pre svega želim da promovišem Zlatar jer mislim da je nepravedno zapostavljen.“
Po fotografijama koje objavljuje upravo to i vidimo – da joj cilj jeste promocija Zlatara, a još više da je on zaista nepravedno zapostavljen.
S obzirom na to da se kuća Zona nalazi u prirodi, na skoro hektar zemljišta, gostima je na raspolaganju ogroman prostor za uživanje i opuštanje. Danica kaže da su gosti najviše porodice sa decom koje žele da pobegnu od gradske vreve.
„Gosti koji su sada tu malopre su me zvali. Kažu da njihov dečak stoji već više od pola sata i čeka da prođe krava koju drže komšije, ali nje nema. Pozvala sam komšije i baka je izvela kravu da je on vidi. Takve ljude ne možete naći na svakom koraku“.
Pored toga što izdaje Zonu, Danica je gostima ponudila još jedno jedinstveno iskustvo, a svojim komšijama priliku da rade i zarade.
„Naši gosti mogu hranu da pripreme sami, ali to za njih mogu da urade naše komšije koji su pravi domaćini. Oni imaju svoju bašticu, drže malo stoke i živine, pa ako vam se sutradan za doručak jede domaća pita sa sirom, oni će vam je napraviti. Možete poručiti i sveže pomuženo mleko ili domaće kiselo mleko. Ovi ljudi su jako vredni i ono što oni naprave teško možete pronaći bilo gde u gradu.“
Razgovor završavam uz molbu da mi javi da li ima slobodnih termina u maju i nadam se da ću vam se javiti sa utiscima. Jedva čekam da na ovoj terasi popijem jutarnju kafu i pojedem domaću pitu sa sirom. I da gledam decu uživaju u slobodi, prirodi, svemu onome što grad ne može da im pruži.
Napišite odgovor