На свом Фејзбук профилу професор Зоран Вујчић, редовни професор Хемијског факултета у Београду и човек који се бескомпромисно бори за струку и науку, објавио је оштру критику свима који у ери епидемије ситуацију погоршавају пласирањем теорија завере.
Ево шта каже др Вујчић:
„Каже теоретичар завере струци – дајте доказ. Струка да. Он наравно не разуме. Као што је свако бољи фудбалски тренер или фудбалер од играча на терену, тако неко проклетство тера необразоване теоретичаре завере да лупетају. Лупетају да је земља равна, да смо постали од рептила, да је Месец холографска измишљотина. Да је вирус смешан. Да је PCR неспецифичан. Да маске убијају. И да се пресађивањем органа, пресађују сећања. Није Србин у томе јединствен. У земљама где има тих будала као плеве људи живе богато. Срећно. Знају где су им почетак и крај рада, колика ће бити пензија, колика плата с којим образовањем. Улаже се у њега. Прави се струка.
Тако су и наши сељаци радили. „Гулили проју.“ Зашто гулили? Јер је била тврда, бајата, мада органска. Није било пара за бели хлеб, јер се најстарији син или ћерка или онај који је био најпаметнији у фамилији слао на школовање. Хтео је сељак да умре на пољу да му дете не би ушло у поље. Касније је радничка класа, подједнако муштрана и цеђена од хуманитараца познатих као капиталисти умирала у рудницима, фабрикама, радионицама и ливницама, само да деца не би ни близу пришла њиховом радном месту. Гајили су струку. Умирали за њу.
Мајке као мајке. И радиле и чувале кућу. Безочно крале од себе за децу, да постану струка. Шиле док очи нису поиспадале из дупљи. Растварале плућа и кожу рибајући туђе куће. Радиле и дан и ноћ без грча на лицу. Да би им деца остала у граду. Школована. Тада се подразумевало да струка и морал немају везе. Морал се носио из куће, чувао у тешком добу школовања. Чекали су да постану струка, па да врате доброту коју су добили. Замишљам тада шта би било када би му друг или колега рекао – син ти је „струка“. У данашњем значењу. Добио би шамарчину да звони у ушима. Јер струка је увек радила. А шта раде незналице, осим што се изругују? Зато разликујте „струку“ од струке!
Које доказе данас неписмени полусвет хоће од струке? Сви су побројани, али због осећаја менталне немоћи, јер нису у стању да испрате предочене аргументе, отворено шире мржњу против струке. Често видим да би желели да употребе и знаке навода, али ни то нису у стању, јер од релевантне струке (српски 4. разред или раније) нису то знање пригрлили када је било време. И тада су, у школским клупама, у својој ситној души мрзели оне паметније око себе, јер ће касније постати – струка. Било их је и мом разреду. Било их је и у вашем. Има их и у разреду ваше деце. Заједљиви, немоћни. Мрзе све. Од српског до математике. Једино им некада физичко иде од руке. Али само до теорије.
Шта је уопште струка? Онај који зна знање. Тачка. Да ли је оно примењено на прави начин је сасвим друго питање. Ових дана ми се смучило више да читам нападе на Кона и остатак стручног штаба. Не зато што нису грешили. Већ зато што нису они спроводили мере. Баш као што је и у Америци и у Шведској. Нигде се заправо не пита струка, већ бизнис. А бизнис је ретко држала струка. Од оних дана када су прадеде гулиле проју до сада. И биотек компаније су у власништву капитала, а не струке.
Дакле ако струка зна знање, а зна, шта раде они који се струци ругају? Носе маске око врата (јер нису научили на часовима биологије да на врату нема усана), пију вино и ракију да се дезинфикују (јер шта зна неструка шта је концентрација – хемија за 7. разред). Возе бахато кроз кривине, ко је још учећи физику чуо за тамо неког Њутна и инерцију (физика 6. разред). Најблесавија ствар која се данас дешава је да се образовани људи понашају слично незналицама, када промаше поље своје стручности. Не рачунам политичаре. Они су владајућа НЕ-СТРУКА.
Нико од нас из струке није експерт за другу струку, али су неке ствари универзалне. Ја не умем да правим мостове, авионе, поправљам зубе. Али знам како да направим експлозив да их разнесем у парампарчад. Знам и како да спречим или изазовем корозију. Направим чист протеин. Или напросто знам биохемију. Тако и лекари не лечи само једну болест, а често и јако добро свирају разне инструменте. Знам неке… Знам и фармацеуте који верују да ће лимун да заалкалише организам. Е, то је „струка“.
Сваки неписмени и надобудни теоретичар завере зна да струка лаже. То је већ безобразлук. И то тешки. Тако почеше да прозивају хемичаре и биохемичаре. Кад оно цврц. Моје колеге са факса праве антигене за тестирање ове пошасти – короне! И то може да ради свака од наших лабораторија. И радиће. Могли би и вакцину да направе да није већ деценијама гласање за оне који науку гурају у запећак, све док им се гаће не напуне од страха од непознате болести. Онда су добри и молекуларци и доктори и сестре и биохемичари.
И јесу добри, само што ниједна власт није добра за струку. Јер струка је племенита биљка окружена коровом.
И зато школујте децу, да истребимо коров. Да бар струка може да одбрани право на живот, јер ће га не-струка озбиљно угрозити у времену које долази.“