Имунитет представља способност, механизам нашег тела да се одбрани од изазивача различитих болести. У ствари, имунитет представља одговор нашег организма на различите изазове из спољне средине: бактерије, вирусе и друге агенсе који могу угрозити наше здравље.
Јачање имуног система код деце и одраслих није једнократна акција, већ процес. Не постоје магични сокови и чаробне пилуле које ће тело ојачати и оснажити без личног ангажовања на више животних поља. На шта посебно треба обратити пажњу када је о деци реч?
Пре свега, треба знати шта све утиче на правилан раст и развој, па самим тим и на јачање имунитета код деце. Правилна исхрана је веома важна и представља добар основ за имунитет, али заблуда је да се прича о имунитету ту завршава. Нема те правилне исхране која ће утицати на добар имунитет ако изостану: боравак у природи, квалитетан сан, добра хидратација и друге добре и за здравље корисне навике. Идемо редом са смерницама за подршку имунитету.
Правилна исхрана
Правилна исхрана деце подразумева разноврсну, уравнотежену и уоброчену исхрану. У овом периоду треба искористити богатство понуде поврћа и воћа на пијацама и обогатити јеловник детета. Свеже воће, као и термички обрађено и свеже поврће су важне ставке у исхрани. Уколико спремате искључиво дететова омиљена јела („само да би јело“) то најчешће води у монотону, једноличну исхрану која сигурно неће обезбедити детету све потребне нутријенте. Предлажем да уз омиљена јела убаците и друге намирнице које дете иначе не би појело. Пазите, навике се стварају од малих ногу. Уравнотежена исхрана значи да дете једе колико му је потребно за раст, развој и дневне активности (вишак хране доводи до гојазности). Уоброченост је, такође важна смерница у правилној исхрани деце. Она подразумева да дете има правилну динамику уноса хране, да не једе без неког реда. Ритам узимања оброка који имају деца у обданишту само треба наставити и викендом, односно и касније када постану школарци.
Потрудите се да деци обезбедите квалитетне производе: јаја, млечне производе, месо, као и већ поменуте намирнице: поврће и воће. Кувани оброци (оброци кашиком) су јако важни у исхрани и треба да се нађу на трпези бар једном у току дана. Дакле: супе, чорбе и друга кувана јела треба да буду добра нутритивна, породична навика на којој ће деца одрасти.
Даље, једна од смерница за правилну исхрану јесу боје које видите у тањиру. Потрудите се да храна сервирана у тањиру буде разнобојна, јер разноврсном исхраном јачамо имунитет. Унос цинка, селена, магнезијума, витамина Ц, Б 6, Б 12, А и Д, затим пребиотика, пробиотика и биљних пигмената су битни у одбрамбеним механизмима тела.
Оптималан унос воде
Вода је животно важна потреба. Процентуално гледано мала деца имају већи садржај воде у укупној телесној маси у односу на одрасле и склонија су дехидратацији. Често се дешава да се заиграју и онда не пију довољно течности иако губе воду дисањем и знојењем што може довести до дехидратације. Такође, и док уче деца често забораве да пију воду. Зато је важно стално их подсећати на важност уноса течности, спремати им флашицу воде када пођу на игралиште или крену да уче, како би стекли важну навику редовног узимања воде.
Према ЕФСА (Европска агенција за безбедност хране) дневне потребе за водом деце од 2 до 3 године износе 1,3 л, деце од 4 до 8 година 1,6 л, затим дечацима узраста од 9 до 13 година треба дневно 2,1 л воде, док су потребе њихових вршњакиња око 1,9 л.
Ограничен унос слаткиша
Када је реч о слаткишима у исхрани деце постоје добра и лоша вест. Добра је да слаткиши у исхрани деце нису забрањени. За већину, лоша вест је да количину слаткиша треба ограничити.
Неуробиологија као наука је доказала да прекомеран унос шећера и масти преко, на пример: млечне чоколаде и сладоледа делује на мозак и подстиче га да излучује тзв. материје за награђивање које утичу на стварање зависности, као код дрога. Дилеме више нема: шећер изазива зависност. Добро је да обратите пажњу на количину и квалитет слаткиша које ваше дете поједе.
Неконзумација газираних и енергетских напитака, као и грицкалица из кесица
Шећер се крије у многобројним производима и не налази се само у слаткишима. Има га пекарским производима, кечапу, воћном јогурту, као и у газираним и енергетским напицима. Поред шећера, вештачких боја, арома, конзерванаса, појачивача укуса и других додатака, у поменутим напицима налази се фосфорна киселина која утиче на разградњу костију, слабљење везивног ткива и повећаног лучења кортизола (хормона стреса). Када је реч о тзв. грицкалицама из кесице, чипс од кромпира је међу првима на листи најконзумиранијих. На жалост, јер су научници Универзитета у Ерленгену приликом испитивања утицаја уноса чипса код експерименталних животиња утврдили промене у више од 80 регија мозга и то у оним које су повезане за пажњу, награђивање,сан, стрес и зависност.
Пуно је научних истраживања која упућују на закључак да неправилна исхрана и конзумирање брзе хране, разних грицкалица и слатких напитака доводе до нутритивних дефицита који значајно утичу на пад имунитета. Размислите: да ли су наведени производи потребни вашој и било чијој деци?
Квалитетан сан
Медицинари кажу да је сан најпрецизнији мерач стреса. Сви знамо да стрес штетно делује на имунитет. Да ли су деца под стресом? Према резултатима студије из 2015. године свако шесто дете и свака пета млада особа има симптоме стреса. Утврђен је висок ниво стреса код особа које су стално присутни на мрежи (не искључују смартфон, увек су „он лине“ и доступни). Како лош и нередован сан утичу на гојазност? Деловање је на више начина: каснији одлазак на спавање утиче на појаву глади, што због досаде, што због потребе одржавања у будном стању, па се узима додатна храна која оптерећује дигестивне органе у касним сатима, а унете калорије се не могу потрошити. Даље, недостатак сна утиче на хормоне и изазива отпорност на инсулин. Последица тога је да ћелије не могу да приме глукозу, што доводи до осећаја глади, храњења што за последицу има гојазност. Гојазност је фактор ризика за многа друга обљења, социјалну изолацију, емоционалне кризе и за многе друге здравствене изазове.
Хормон мелатонин (хормон таме; лучи се током спавања) смањено се лучи ако су очи изложене плавој и белој светлости, односно када се гледа у екране.
Закључак је недвосмислен: деци, али и одраслима је неопходан квалитетан сан, јер без њега нема доброг имунитета.
Боравак и игре у природи
Наши старији су и без научних доказа знали да је важно да деца буду „на ваздуху“. Сада знамо да је сунчева светлост важна, јер у кожи подстиче синтезу витамина Д, који између осталог, утиче на размену материја у костима. Иначе, овај процес дешава се и када је облачно време.
Боравак о природи доприноси квалитетнијем дисању, уносу више кисеоника него до се седи у затвореној просторији, чак и у проветреној. Садашњи тренд да се викендом излази у велике шопинг центре у циљу дружења и забаве деце, нису најбољи избори које родитељи могу да ураде. Одмах да напоменем да такве излете не треба избацити из употребе, али свакако не треба да буду
избор за сваки викенд. Наиме, једне затворене просторе (стан/кућу/посао/школу/обданиште) мењате за, такође затворени, климатизовани простор. Боравак у природи увек је повезан са шетњама, трчкарањем, разноразним играма које све заједно позитивно утичу на побољшање координације, мануелних вештина, кондиције и капацитета плућа код деце, што посредно позитивно утиче на јачање имунитета.
Читање књига
Боравак у кући/стану не мора се увек везивати за две најчешће активности: исхрану/грицкање и гледање у екране. Мотивишите дете, зависно од узраста да се прихвати обавеза везаних за животни простор (брисање прашине, изношење смећа, усисавање, спремање салате итд), да чита (увек прилагодите избор књига узрасту, јер ако ту погрешите дете ће читање прихватити као обавезу које жели што пре да се реши, а не као лепо и креативно провођење слободног времена) или да се занима друштвеним играма (не љути се човече, карте, занимљива географија итд; овде је, такође важно предложити игре према узрасту детета). Иначе, научно је доказано повољно деловање навике читања књига на креативност деце, проширење и обогаћивање фонда речи, изражавање, општу културу, образовање, смањује стрес и напетост и др. Читање са екрана компјутера, таблета и др. доводи до замарања очију, затим до иритације и сувоће очију због смањеног броја трептаја од уобичајеног итд.
Ограничено време гледања у екране: мобилних телефона, телевизора, таблета, компјутера и
др.
Истраживања су недвосмислено утврдила штетност прекомерног гледања у екране сваке врсте: телевизора, компјутера, таблета, мобилних телефона… Доказано је да могу довести до смањене пажње, агресивности, проблема са говором (дужина и квалитет реченица), нестрпљивости, неправилног држања тела, умарање очију, краћег и испрекиданог сна, гојазности и др. Тачно је да су ови уређају постали неодвојиви део наше свакодневице, али треба имати меру у времену коришћења и разлозима односно оправданости употребе. Потпуно је у реду да деца радећи домаће задатке претражују интернет базе ради прикупљања неопходних података. Сасвим друга ствар је да након одрађеног задатка остану да играју игрице, уместо да изађу на свеж ваздух и играју се напољу користећи лопте, ролере, ластиш, бицикл и др. Или, још једна погрешна употреба наведених апарата јесте скретање пажње детета на њих односно садржај на екранима како би се нахранили, умирили или успавали. Неиспаваност, гојазност, мање проведеног времена на отвореном и многе друге последице прекомерног гледања у екране утичу лоше на имунитет деце.
На путу јачања имунитета одлична полазна тачка је да већ сутра деци за доручак спремите јаја из природног узгоја и дате им да поједу свежу паприку, затим за ужину им дајте шаку боровница, купина или брескву, затим да проведете бар један сат у природи, а уз вечерњи оброк припремите топли какао напитак са медом уместо куповног чоколадног млека.
Пријатно вам жели: Снежана Ралић Маричић, мастер јавног здравља и нутрициониста