Драги моји пријатељи, родитељи, сарадници,колеге, васпитачи, баке, деде, тетке, стрине…
Као родитељ, пре свега, као педагог с друге
Ко Бога вас молим
Престаните да „бламирате“ рођену децу и да своје личне фрустрације лечите кроз децу…
Волите их и будите ту за њих….
Пустите их да буду деца и срећни…
Кад је оцена била мерило знања?
Да ли сте се запитали да ли је ваше дете срећно?
Да ли воли тај спорт!
Да ли баш мора додатно на енглески, математику…физику…
Да ли има времена да се игра…
Да ли показује знаке депресије….
Да ли му одузимате детињство?
Да би били сретни…треба да раде оно што воле…
Зашто морају сви бити Вуковци
И зашто, побогу, морају да упишу оно што ви мислите да треба…
Само ћу рећи…
Можда је боље да имају свој виноград
Послушајте овог великог уметника…
И речи ове песме…
Џемпер за виноград
Понекад пожелим да оставим студије
и упишем неки занат
па да будем пекар, лимар, ил’ молер
да укротим струју
и научим да поправљам бојлер.
Ил’ да будем димњачар и доносим срецу
да будем мајстор за фруле
да правим сервисе и дувам у стакло.
не морах на факултет, ал’ ми се омакло.
Чудио се мени другар
шта има ту да ми смета
што он да би био Бог и главни
жели сврсит’ три факултета.
А зар неби било љепше сад
мислити на виноград
у љубави бити с њим
као драгом дичити се њиме
чувати га зиме.
Изгледа да многи желе имат кола
снажан мотор из Јапана
мјесто личне карте колор телевизор
оставити живот, гледат’ га у ретровизор.
А зашто не бит’ обичан
и вољет мале ствари
зашто свако мора бити главни.
Шта то лијепо има образ
закрпљен са флеком
зашто са тугом гледам за човјеком.
Чудио се мени другар
шта има ту да ми смета
што он да би био Бог и главни
жели свршит’ три факултета
А ја…
Не морах на факултет…ал ми се омакло…
Тања Гранић