Скретање пажње једна је од омиљених тактика родитеља кад желе дете да одврате од неке намере, доживљаја, осећања. Често се користи, али је ова тактика ретко кад прикладна јер је одвраћање пажње трик, а манипулација, дугорочно гледано, неће помоћи детету да развије способност да буде срећно.
Ако погледате бебу или мало дете у очи, нећете видети ништа друго осим искрености. Зато деца, без обзира на то колико година имају, не заслужују ништа мање од нас. Одвраћање пажње је манипулација, а такође и вређа дететову интелигенцију.
Какву поруку шаље скретање пажње?
Замислите да паднете и повредите се. Како бисте се осећали да неко ко је у том тренутку уз вас, уместо да покаже заинтересованост или забринутост, покуша да вам понуди слаткиш или обећа видео-игрицу кад дођете кући? Или, нову шминку, ако желите да ствари преведемо у свет одраслих.
Ситуације у којима је скретање пажње прихватљиво постоје, али оне не треба да буду у сврху манипулације. Ако би, рецимо, ваше дете требало да буде подвргнуто неком медицинском захвату, нема ничег лошег у томе да му кажете да ће лакше то поднети ако се уместо на инјекцију концентрише на то како га прстима мазите по челу. Ово није варање. Дете и даље зна шта ће се десити и свесно је тог скретања пажње као начина да му се пружи утеха.
Ваше дете ће се вероватно према вама понашати онако како се ви понашате према њему. Ни вам се не би свидело да вам, кад га питате за оцене у школи, оно каже „Види, веверица.“
Осим тога, ако ваше дете жели нешто што ви не желите да узме, као што су кључеви од кола, оно мора НАУЧИТИ да не сме да их узима, а не да му привремено буде одвраћена пажња с њих. Мора чути да не желите да се игра кључевима, а не да му у руке гурате нешто друго, како би заборавило на кључеве. Уместо скретања пажње с фрустрације, можете је олакшати тако што ћете рећи: „Љутиш се зато што ти не дам кључеве. Видим да си бесан због тога.“ Ако мирно прихватите дететова осећања, онда ће и оно научити у неком тренутку да их тако прихвати. Тај процес је сигурно дужи од пуког одвраћања пажње, али уложено време помоћи ће детету да интернализује ове вештине.
Прочитајте и: Емоционална интелигенција: Како је развити код детета и зашто је важна?
Вама, као одраслој особи, није крај света што не можете да идете на посао са својом мамом, али мало дете то може тако доживети. Шта, онда, треба да урадите ако дете у ситуацијама кад треба да кренете на посао неутешно плаче? Прво, не показујте несигурност при поласку. Дете ће се осећати безбедније ако сте ви смирени и оптимистични. Важно је да се не искрадате, да не паничите и не игноришете дететову патњу. Уважите оно што дете осећа, загрлите и благим гласом реците нешто попут: „Видим да не желиш да идем на посао, али да знаш да ћу се вратити пре поподневне ужине.“
Кад боље размислите, потпуно је природно да будемо тужни кад неко кога волимо оде. Онај ко с дететом остаје требало би да за њега покаже разумевање и каже нешто попут: „Ниси хтео да мама оде и сад си тужан. Али мама ће доћи пре поподневне ужине.“. Не би требало да оставља дете да плаче само, ни да му одвраћа пажњу, да га ућуткује или говори да не треба да осећа то што осећа. Требало би и да му понуди загрљај. После неког времена, дете ће се вероватно заиграти, а особа која брине о њему може му предложити неку активност, иако не док је под стресом. Замислите како бисте се ви осећали да вам недостаје неко кога волите, да мислите да не можете преживети без њега и у том тренутку о вама брине неко ко занемарује ваша осећања. Тек након што бисте изразили осећања и донекле се помирили са ситуацијом, били бисте спремни да прихватите нову активност. То је много другачије него да вам неко док патите понуди да гледате серију или да играте друштвену игру.
Извор текста је књига Филипе Пери – Да су само ваши родитељи прочитали ову књигу (срећом, ви јесте)