Деца су често незадовољна оценама. Шта учинити у тим ситуацијама?
Ево неколико таквих примера и потенцијалних решења.
1. Донели сте оцењене контролне задатке и поделили их ученицима. Објаснили сте како сте оцењивали. Након краћег разгледања један ученик вам се жали да му нисте признали задатак који је тачно урадио.
Не напасти ученика да је покушао да подвали. Уважити приговор детета и погледати контролну вежбу, тј. проверити тачност ученикових тврдњи; ако се испостави да је примедба тачна, кориговати грешку, извинити се ученику, уважити личност детета; Такође, признати да је грешка наставника могућа. Ако задатак утиче на оцену, исправити и оцену. Питати и остале ученике у одељењу да ли се још неко сматра оштећеним. Уколико примедба ученика није на месту, образложити ученику грешку и објаснити му због чега задатак није признат, и шта је оцењивао. Можда је журио док је радио задатке, па је превидео нешто.
2. Донели сте оцењене контролне задатке и поделили их ученицима. Објаснили сте како сте оцењивали. Након краћег разгледања један ученик вам се жали да има урађене задатке исто као и његов друг који је добио бољу оцену.
Уважити приговор детета, погледати контролне вежбе и једног и другог, упоредити их. Ако се испостави да је примедба тачна, кориговати грешку, извинити се ученику, уважити индивидуалност и личност детета; Обавезно питати и остале ученике у одељењу да ли се још неко сматра оштећеним. Уколико се утврди да примедба ученика ипак није тачна, образложити ученику где је направио грешку, шта је изоставио или је можда нешто превидео или су питања била отвореног типа па је друг написао више од њега. Упутити и додатна објашњења која су битна да ученик схвати шта је утицало на оцењивање. Обрадити и ову варијанту: није увек најсрећније изабрана аргументација за ученика да има исте задатке као и његов друг.
3. Донели сте оцењен писани задатак из српског језика и поделили га ученицима. Објаснили сте како сте оцењивали. Један ученик вам се жали да је добио четворку, а нема ни једну грешку.
Урадити детаљну анализу писаног задатка и објаснити ученику да нема (највероватније) ниједну граматичку грешку у свом раду, те због тога у задатку није исправљено ништа, али да је садржај задатка (квалитет одговора на задату тему) нижег квалитета, није за одличну оцену. Није се оцењивала само граматика, већ и стил писања. Пропуст је направљен приликом исправке зато што није написано кратко образложење квалитета садржаја задатка, у оној форми која је разумљива за ученика.
ДЕЦА БЕЖЕ СА ЧАСОВА
1. Најавили сте контролни задатак (испитивање). Улазите у учионицу и не затичете ни једног ученика.
Прво осећање шок, па и бес, љутња. Јасно је да су побегли због контролног. Али конкретно због чега у вези контролног – то је тема за разговор. Порука коју ученици шаљу кад побегну са часа не гласи само “ми нисмо научили“, него понекад и “ми не волимо овај предмет“, “превелики су вам захтеви“, “плашимо се вас“, “ не смемо да питамо оно што не знамо“, понекад “немамо поштовања за вас, ваш предмет“, итд. Разговор са ученицима обавити на првом наредном часу. “Ја сам се уплашила када сам видела да нисте присутни.“ Открити разлог зашто су побегли. Ако се то догодило први пут, разговарати о томе шта им није било јасно. Уколико им неке ствари нису биле јасне рећи им да ће се то на допунским часовима поново прорадити. Тек када се открију разлози и успостави договор за решење проблема, треба им рећи да то не сме да постане пракса и да тај бег није био нимало пријатан за наставника, и да је такав образац понашања непримерен ученицима.
2. Најавили сте контролни задатак (испитивање). Улазите у учионицу и затичете само три ученика.
Уважити та три ученика и нормално одржати час. Ученици који су остали не би требало да имају никакав посебан третман (због тога што су остали). Питати те ученике чега су се уплашили њихови другари. Разговор са ученицима који су побегли са часа обавити на првом наредном часу. “Ја сам се уплашила када сам видела да нисте присутни.“ Открити разлог зашто су побегли. Ако се то догодило први пут, разговарати о томе шта им није било јасно. Уколико им неке ствари нису биле јасне рећи им да ће се то на допунским часовима поново прорадити. Тек када се открију разлози и успостави договор за решење проблема, треба им рећи да то не сме да постане пракса и да тај бег није био нимало пријатан за наставника, и да је такав образац понашања непримерен ученицима.
3. Приметили сте да је Милена у протеклом периоду често одсутна са ваших часова. Погледали сте у дневник и уочили да она не долази искључиво на ваше часове.
Открити узрок таквог понашања детета. Ако су успостављена правила на почетку године не би требало да дође до тога. Благим речима, без осуђивања: “Ја сам се уплашила и забринула када сам видела да не долазиш само на моје часове.“ Уколико јој градиво није баш јасно рећи јој да долази на допунску наставу и да ће на допунским часовима то поново са њом прорадити. Можда има страх од мене, или су јој садржаји неинтересантни. Тек када се открију разлози и успостави договор за решење проблема, треба јој рећи да то више не сме да ради и да то ескивирање само њених часова није било нимало пријатно за наставника и да је такав образац понашања непримерен ученику.
Разговор са одељењем: “Да ли неко зна шта се дешава са Миленом?“
Обратила бих се и разредном старешини, ако не видим Милену.
Могу и родитељи да се укључе.
4. Милан има одличне оцене на усменом испитивању, али сте уочили да је увек одсутан када се раде контролни и писани задаци.
Усмено излагање му више одговара и због тога га треба похвалити, али му такође ставити до знања да сте забринути због његовог одсуства са часова писмене провере. Кроз тај разговор треба открити узроке његовог одсуства. “Да ли се плашиш шта ће ти родитељи рећи?“
Направити договор на нивоу одељења да ученици ураде писану проверу на којој неће бити оцењени.
Ако се и даље догађају сличне ситуације поразговарати са учеником и скренути му пажњу да мора да долази на контролне вежбе, јер то није праведно, пре свега, према осталим ученицима.
ДЕТЕ СЕ ПЛАШИ РЕАКЦИЈЕ РОДИТЕЉА
1. Дете је одговарало и није добило очекивану оцену. Почиње да плаче. На ваше питање зашто плаче, каже вам да не сме да каже родитељима за оцену коју је добило.
Умирити дете. “Да ли се то први пут десило?“ Испитати да ли су то очекивања родитеља или је то његов субјективни доживљај. Можда родитељи већ имају нека очекивања од детета (реална или нереална). Објаснити му да не може да плаче, мора да схвати зашто је добило такву оцену. Можда затражити и контакт са родитељима.
2. Дете је одговарало и није добило очекивану оцену. Након завршених часова затичете га у школском дворишту. Када га питате зашто не иде кући, каже да не сме због добијене слабе оцене.
Питати дете да ли се то први пут десило. Открити узрок. Испитати да ли су то очекивања родитеља или његов субјективни доживљај. У складу да тим реаговати. Можда затражити и контакт са родитељима.