Када нам деца одговарају или се, како то волимо да кажемо „настављају“, врло често то можемо доживети као непоштовање или ружно понашање. Али, баш то одговарање је начин на који деца уче да успоставе границе и ако им помогнете да „култивишу“ начин на који одговарају заправо ћете им помоћи да развију врло важну вештину.
Свима нам је позната ситуације – покушавамо да наведемо дете да нас послуша, а уместо да се покрене, оно одговара. Ово, за већину родитеља, уме да буде окидач. И знам да сам ја у таквим ситуацијама умела да посадим дете испред себе и кажем да сместа престане да се понаша тако и да мора да ме поштује. Али заправо одговарање није непоштовање.
Због чега би деца ТРЕБАЛО да одговарају родитељима
Можда нам није баш пријатно да то признамо, али одговарање родитељима је добра ствар. Пре свега, то што се деца „настављају“ с вама није знак непоштовања. Оно што покушавају јесте да придобију аутономију и тај њихов покушај се заправо зове позитивна асертација. Они се тад труде да истакну своје ставове и своја уверења и премда то нама делује као напад, можда не би било лоше да ствари престанемо да прихватамо лично и почнемо да посматрамо ширу слику.
Размислите: кад је ваше дете у школи и има неку баш супер идеју или предлог како нешто треба радити другачије, да ли бисте волели да прећути или да то подели? Другим речима, да ли бисте волели да одгајате дете које нема страх да каже оно што мисли (јер ће му неко рећи да не сме да противречи ауторитету) или дете које ће радије ћутати да не би дошло у ситуацију да га ућуткају.
Уместо да их ућуткујете кад вам одговарају покушајте да им помогнете да науче како да одговарају и да се изражавају на здрав начин, поштујући друге. То можете постићи тако што ћете им јасно рећи да сте спремни да саслушате како се осећају. Ово подразумева да их сместите испред себе и поставите им питање како бисте их укључили у дискусију. А одговоре на питања слушајте отвореног ума, јер, погодите шта – увек постоји мала, малецка могућност да је дете у праву.
Али шта ако показују непоштовање?
Ако начин, тон, па и језик којим вам дете одговара ипак показује непоштовање, објасните им да, иако имају право на свој став, као и на то да тај став и ви чујете, немају право на дрзак тон.
Било да то увиђате или не, емоционални тренер вашег детета сте управо ви. Ово значи да никад није добра идеја натерати их да љутњу или осећај да сте према њима неправедни ућуткају (чак и кад сте 100% сигурни да сте у праву). Уместо тога, треба да им помогнете да науче да их изразе. То некад може бити врло тешко, али је то свакако најбољи начин да помогнете детету да научи да регулише емоције, а истовремено сачува самопоуздање.