Једно је погрешити и бити млад, а нешто сасвим друго дозволити себи да своју наставницу обориш са столице, а притом све то снимиш „да испаднеш шмекер“.
Слажем се – свако има право на грешку па и тај ученик али, ако већ хоће да је шмекер и ако му је криво због тога, онда је требало да сними и нови видео у којем каже – „жао ми је што сам своју наставницу оборио са столице јер то није добро и не треба се тако понашати. Криво ми је што сам испао бахат и што сам понизио наставницу. Прихватам последице и апелујем на остале да се тако не понашају. Извињавам се још једном.“.
Па чак и да је наставница лоша, решење није понизити је и правити од ње предмет спрдње.
Да је тако било, да је ученик након немилог догађаја снимио видео у којем се извинио – ствари би се преко ноћи стишале а момак би показао да уме да буде „фаца“. Овако, бојим се да није тако и треба му јасно ставити до знања да је тим њеним обарањем заправо оборио самог себе.
Ја му свакако желим да има леп и успешан живот и да једнога дана каже – „био сам млад и имао моменте где сам радио неке тотално глупе ствари а због једне ме је посебно срамота“.
Сазревање је процес развијања самосвести а, што рекоше и у ‘Грлом у јагоде’ Банету Бумбару (када је решио да побегне у Рио) – „то од чега бежиш, од тога се не бежи. То се побеђује“.
Најтеже је загледати се у себе и схватити да, можда, ниси баш најисправнији. Без тога, међутим, нема опције за зрелост.
Аутор: Иван Вучковић, филозоф