Дигитализација је у просвети у старту саботирана

август 24, 2017

Када се говори о дигитализацији заборавља се да дигитализација подразумева структурирање пословних процеса у циљаном систему који се дигитализује и да је платформа за рад у многим аспектима потпуно другачија.
Пре свега, школе у Србији спадају у релативно слабо структуриране системе ако се посматрају сви пословни процеси у школама. Такође је у образовању технолошки оптимизам изузетно опасан јер су школе у суштини васпитно-образовне а не само образовне институције (васпитање је слабо структуриран процес и вероватно је немогућ без васпитача а образовање је у суштини прилично структуриран процес који у неким деловима не захтева наставника).

Неки делови пословног процеса у школама се могу структурирати а неки не. Како структурирати мотивацију ученика или у којој мери може оцена да охрабри ученика на већа постигнућа?
Одлуке васпитача/наставника у процесу образовања и васпитања могу некоме да промене живот (да га униште или да му помогну да буде успешнији). Друга је ствар ако ћемо да се играмо дигитализације па делове система структурирамо и да тиме наметнемо додатне обавезе наставницима јер било који дигитализовани систем треба снабдети подацима.
Па ви имате у старту ситуацију да је са носиоцима дигитализације у школама Србије надлежно Министарство у лошим односима. Мислим на наставнике који држе информатику и рачунарство и техничко образовање. Стицајем околности ћерка ми ради у просвети и планирала је али је (каже на срећу) одустала да се пријави на неки конкурс за неке водитеље програма дигиталног описмењавања. Када сам је питао због чега је одустала она ми је објаснила да у Србији ради сигурно више од хиљаду наставника који предају информатику и рачунарство и техничко и информатичко образовање. Они су у одређеној мери упознати са рачунарима и информационим системима и у одређеној мери су оспособљени да се користе савременом технологијом или савремено речено дигитално су компетентни.
И сада Министарство гура прст у око тим људима који раде у школама и помажу осталим колегама тиме што их заобилази и формира групу која ће за фине парице да одржи дводневна можда и тродневна предавања како се користе рачунари. Ови људи (они који нису у овој одабраној групи) су у својим колективима овим чином осрамоћени и сигурно неће благонаклоно да гледају поступке Министарства (ћерка ми је љута да не кажем бесна).
И шта ће се десити? Па када ти тренери који су названи водитељи за дигитално описмењавање (или шта год) заврше свој посао, обучени ће морати овима који су заобиђени и осрамоћени да се обрате јер ће водитељи бити негде другде а та господа је навикла да ради за добре паре.
Када сам је питао шта би она урадила она је рекла да је Министарство могло да каже шта тачно хоће, да дефинише план и програм обуке и да ти људи који ће посматрати обуку својих колега у суштини реализују ту обуку и да добију накнаду за рад. Прво, то су људи са којима раде и којима већ помажу и који неће имати ништа против тога да колега који им је толико пута помогао заради неки новац. Уместо тога добијамо пар хиљада љутих наставника који треба да буду носиоци дигитализације у школама и стотинак оних који ће се од овако замишљене дигитализације овајдити. Другим речима дигитализација у просвети је у старту саботирана.
Ко губи?
Школе, Министарство, наставници, Србија генерално јер су лошим пројектима дигитализације односно дигиталног описмењавања у Министарству већ гурнули клипове у процес дигитализације Србије. И ко је ту гурао клипове? Наставници сигурно нису. Па они (наставници) и траже да се нешто учини по питању дигитализације, али због мањка опреме и услова за рад могу само да гледају и да чупају косу.
Није овде у питању Ана (вероватно мислите на Брнабић) јер она у информатици није неки ауторитет а чињеница да је поносно изјавила да је она сама писала експозе јој и не служи на част јер је требало за свако поглавље да нађе пар сарадника који би артикулисали ставове из предметне области (да подели одговорност и заслуге). Другим речима она је показала да нема капацитет да организује стручну јавност око неких тема па да знамо кога да кривимо за промашаје у неким областима. Пошто није компентентна за дигитализацију, а иза њених речи стоји само она, онда у суштини нико није одговоран. За потезе у Министарству образовања она сигурно није одговорна.
Ах да питатње кога позвати. Листа је прилично дугачка.
Погледајте листу професора ФОН-а који поприлично знају о дигитализацији и који су ме у току студија (на срећу) прилично измуштрали. А свакако немојте заобићи катедру за софтверско инжењерство ЕТФ-а у Београду и сличне катедре универзитета у Нишу и Новом Саду.
Има поприлично људи у Србији који поприлично знају о дигитализацији а нико их није питао.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама