Ако сте мислили да су ентузијазам и љубазност најбољи начини да мотивишете тинејџере да напорно раде у школи, размислите поново. Испоставило се да ће многе тинејџере највише мотивисати прилика да понове задатке ако добију ниску оцену.
То није најузбудљивије решење, али је решење, зар не?
Једно америчко истраживање у ком је учествовало 1.011 ученика узраста од 13 до 19 година, показало је да је могућност да понове тест најпожељнија од 20 понуђених опција када је у питању мотивација. Заправо, чак 35% ученика рекло је да би их то највише мотивисало да раде добро у школи.
Уз овај, у најбољих пет, односно најчешће бираних пет одговора ушли су и следећи:
- Укључивање више хумора и забаве у разред (29%)
- пружање више повратних информација (29%)
- пружање више практичних искустава (29%)
- додељивање више школских задатака о темама које су релевантне и занимљиве ученицима (29%)
Мотивација ученика – шта мисле наставници?
Међутим, ако питате наставнике и директоре школа шта они мисле да би могли да ураде да боље мотивишу ученике, добићете сасвим другачије одговоре. Најчешћи наставнички предлог за мотивисање ученика јесте више практичних вежби и искустава. Чак 54% просветних радника који су били део овог истраживања рекли су да би радили више на организацији излета, лабораторијских експеримената и уопште практичним вежбама.
Други најодабранији одговор међу наставницима био је показати ученицима како могу да искористе оно што науче у будућој каријери (45% просветних радника). Опцију „понудити избор различитих начина на које ученици могу да покажу да су нешто научили“, одабрало 44% наставника.
Школе би требало да „изграде јачу позитивну школску заједницу — школску башту, приступ заједници, јавно признање достигнућа у вези садржаја са проблемима из стварног света“. – рекао је један просветни радник који је учествовао у анкети.
Како мотивацију ученика оцењују наставници а како ученици?
У истраживању су истакнуте у први план и остале разлике између наставника и ученика. Примера ради, обе групе су веома различито оцениле мотивацију ученика у школи.
86% ученика рекло је да се тренутно осећа мотивисаним да дају све од себе у школи, али само 67% процената просветних радника рекло је да су њихови ученици мотивисани. Занимљиви су и одговори који се тичу утицаја пандемије на ученичку мотивацију. Док је 80% наставника и директора рекло да је пандемија учинила ученике мање мотивисаним, свега 38% ђака тврди то исто.
Међутим, у погледу мотивације наставника студија је показала извесно поклапање мишљења. Наиме када је требало оценити ниво мотивације наставника, око 80% и ученика и наставника је рекло да су наставници у њиховој школи или округу били мотивисани да дају све од себе да подучавају ученике.
