Родитељи деце убијене 3. маја ове године у београдској основној школи „Владислав Рибникар“ окупили су се јутрос испред њеног улаза, по трећи пут, и поновили поруку да је већ требало донети званичну одлуку о меморијализацији простора страдања.
„Морала би што пре да се донесе одлука о меморијализацији целог простора страдања у школи, од подрума па до неба, где је убијено деветоро деце и њихов чувар“, рекао је Жарко Цвејић, отац ученице која је у тренутку злочина била у школи са њене друге стране, у учионици нижег разреда. Њега су родитељи страдале деце замолили да се у њихово име обрати новинарима јер им је тешко да говоре.
Такође је послата порука, навео је, да су зачуђени сценама од пре неки дан – у недељу – славља, наздрављања, у години кад су се догодила два најгора злочина – када је дан за даном изгубљено деветоро деце и њихов чувар у школи, а онда још деветоро младих људи, у Дубони и Малом Орашју.
Како је истакао, свако славље, без обзира на повод је непримерено. Он је рекао да је родитељима на првом месту потребан мир, а било какав може да почне да долази тек доношењем званичне одлуке да овај део школе више неће бити школа, него меморијални центар у спомен жртвама од 3. маја ове године.
На питање који би то био адекватан простор за меморијализацију, он је, нагласивши да износи мишљење у своје име, навео да би морало да се то учини са целим простором страдања.
„То је улаз у школу, са ове стране, то је предворје, ходник, кабинет за историју, чак и тоалет у том ходнику. Дакле сви они простори где су убијени људи морали би да се меморијализују, од приземља до неба, а не да се на спрату изнад одиграва настава и друге активности“, рекао је Цвејић, наводећи да би тај простор морао да се физички издвоји од остатка школе.
Он је додао да је то најмање што се може учинити за убијену децу и чувара, како би се сачувала успомена на њих, да се они овековече и заштите деца која ће једног дана ићи у ову школу да не би ишла у школу на стратишту.
Извор: Бета