Гојазност у детињству може водити озбиљним здравственим проблемима, као што су инсулинска резистенција, дијабетес тип 2 и повишени крвни притисак. Превенција гојазности код деце не само да штити њихово тренутно здравље, већ има дугорочне бенефите за њихову будућност.
Које су последице дечје гојазности, како је спречити и како креирати избалансиран јеловник за ваше дете, за Зелену учионицу објаснила је нутриционисткиња Даница Драгишић.
Које су најчешће прехрамбене навике које доводе до гојазности код деце?
Пре свега је то неправилан размак између оброка као и константно грицкање кондиторских производа (грицкалица и слаткиша). Мислим да деца и родитељи нису довољно информисани о томе шта су „празне калорије“ и које последице и здравствене проблеме могу да изазову на дугорочном плану. Када би деца појела избалансиран оброк који обухвата учешће свих макронутријената (протеини, масти, угљени хидрати), организам засигурно не би слао сигнале мозгу да опет треба да грицка. Деца најчешће не поједу цео оброк (не засите се довољно) и онда посежу за брзим и празним шећерима. Велики проблем представља то што је нездрава храна јако доступна деци (обично се киосци са брзом храном налазе у близини школа). Такође, свакодневна употреба газираних/негазираних сокова, као и енергетских напитака ствара велику зависност код деце. Доказано је да употреба енергетских напитака доводи до повећаног ризика од кардиоваскуларних болести (инфаркт миокарда), изазива анксиозност, садрже велики број адитива и заслађивача.
Сматрам да деца морају свакодневно имати три главна оброка и једну до две ужине (између доручка и ручка и ручка и вечере). Јако је битно да не оптерећујемо систем органа за варење константним и непрекидним грицкањем између оброка. Временски интервал учиниће да се храна правилно свари како би процес варења могао касније несметано да функционише.
Које су потенцијалне последице гојазности код деце на њихово здравље и добробит у дугорочном периоду?
Доказано је да је гојазност повезана са дијабетесом тип 2, затим повишеним крвним притиском и удруженим кардиоваскуларним болестима. Оно што је први корак, када говоримо о гојазности деце, јесте повећана могућност инсулинске резистенције. Ако се благовремено не открије и не лечи адекватном исхраном, може резистирати у дијабетес тип 2. Јако је важна превенција и откривање предгојазне деце, тј. сама едукација како родитеља тако и деце. Када говоримо о превенцији настанка гојазности, поред усвајања здравих навика у исхрани, јако је битна свакодневна физичка активност. Знамо да се мозак развија у раном детињству, па је јако битно да деца проводе доста времена напољу, како би се правилно развиле мождане синапсе.
Да ли постоји веза између емоционалног стања деце и развоја гојазности?
И те како постоји. Незадовољства и разне ситуације у школи деца компензују кроз исхрану. Најчешће доводе до емоционалног преједања слаткишима (тортама, чоколадама, сладоледима, бомбонама, грицкалицама..).
Поред преједања, деца долазе и до друге крајности – прескакања оброка, тачније гладовања. У институту за јавно здравље Србије ,,др Милан Јовановић Батут“ рађено је истраживање, 2022. године, које је обухватило читаву Србију. Из наведених података може се закључити да је највише гојазне деце у распону између 5-6 година, а да тај број касније опада у адолесценцији. Такође, показало се да су девојчице и дечаци у средњим школама (адолесцентни период) забринути за свој физички изглед. Девојчице теже да буду што мршавије, па тако обавезно прескачу доручак, док су дечаци оптерећени док су дечаци оптерећени изгледом својих мишића и знатно више времена проводе вежбајући.
Како родитељи могу да креирају здраву и балансирану исхрану за своју децу која ће спречити гојазност?
Родитељи имају највећу улогу у дечијем усвајању здравих навика у исхрани. Не каже се узалуд да све креће из куће, па је тако и са исхраном. Родитељи треба да буду добар узор деци, а то ће најбоље урадити ако стално причају са децом, објашњавајући им о храни, намирницама и самом обедовању. Ове навике се усвајају у раном детињству, па таква деца имају мањи проценат аверзије према храни. Родитељи морају да укључе све групе намирница, посебно обраћајући пажњу да дете унесе све потребне макро и микро нутријенте. Исхрана треба да обухвата свеже сезонско воће (коштуњаво и суво воће) и поврће, затим киселомлечне производе (који предстваљају природне пробиотике – одржавајући здраву цревну флору; кефир, кисело млеко, млади сир), јаја, риба, месо (кувано, динстано, печено), махунарке (сочиво, пасуљ, боранија, грашак), куване супе, потаже и чорбе, житарице (интегралне житарице, хељда, раж, јечам, овас, палента). Сву храну припремати без запршке, са минимално соли, без пржења и поховања. Храна се припрема динстањем, кувањем на пари или печењем.
Које су најважније стратегије које школе и вртићи могу применити како би подржали здраве навике исхране и међу децом?
Главни недостатак основних и средњих школа јесте масовно затварање школских кухиња. Веома мали број школа задржало је припремање оброка унутар установа. Овом применом смањио би се број предгојазне и гојазне деце, а самим тим и прекомерна употреба брзе хране и слаткиша. Вртићи су, углавном, задржали своје кухиње и поседују нутриционисте који су максимално посвећени деци и њиховим здравственим потребама (алергије одређених намирница, целијакија, дијабетес…). Стална едукација и радионице како за децу, тако и за родитеље, представљају неизоставне стратегије у смањењу ове масовне болести. На овај начин биће упознати са најновијим истраживањем водећих тема данашњице, информисаности о намирницама и припремању хране.
Пример јеловника уравнотежене и здраве исхране за један дан (доручак, ужина, ручак и вечера)
Свакодневна исхрана треба да обухвати све макронутријенте како би се задовољила дневна енрегетска потреба.
Пример јеловника:
Доручак – Кувана палента на води са кашичицом маслиновог уља и прстохватом соли уз додатак киселог млека или младог сира.
Ужина – енергетске бомбице од урми; Урме потопите у топлој води да одстоје 10-ак минута. Затим их убаците у блендер и додатје печене бадеме/или лешник. Формирајте куглице и ваљајте по жељи у кокос или лешник.
Ручак – Кувани грашак без запршке са јунећим месом уз додатак свеже сезонске салате и интегралног хлеба.
Вечера – Печена риба (по жељи) у рерни на пек-папиру; са додатком маслиновог уља и биљног зачина по избору, уз додатак куваног проса и свеже салате.