Библиотекарка Јасна саветује шта да потражите на Сајму књига и поручује: „Деца се угледају на нас. Ако им МИ не покажемо колико је читање дивно, теже ће заволети књигу“

У ери дигитализације улога библиотекара се значајно мења, постаје сложенија и динамичнија. Дигитализација захтева од библиотекара континуирано учење и прилагођавање новим технологијама и трендовима, јер је важно бирати поуздане изворе међу мноштвом доступних дигиталних садржаја, каже за Зелену учионицу Јасна Бркић, библиотекар и аутор три књиге о Духу Дулету, симпатичном јунаку који воли читање и приче.

Њене књиге намењене су почетницима у читању, како би их охрабриле, пружиле самопоуздање и у свет писане речи увеле кроз хумор и игре речи.

Упркос свим технолошким променама, људска компонента – лични контакт, интеракција и подршка – остају суштина библиотекарског позива. Библиотекари и даље имају изузетно важну улогу у повезивању људи с књигама и знањем, каже Јасна Бркић.

Она каже да се у данашње време суочавамо са изазовима у подстицању дечјег интересовања за читање, па и ту долази до изражаја важна улога библиотекара.

– Редовно организујемо радионице за вртиће, школе, али и за децу и њихове родитеље. Како бисмо привукли пажњу млађих читалаца укључујемо и интерактивне дигиталне приче и игре повезане с књигама, а друштвене мреже интензивно користимо за промоцију књига и комуникацију с корисницима. Комбинација традиционалног и савременог приступа кључна је за развијање љубави према читању код деце.

Поред тога што ради у библиотеци, Јасна је од недавно и ауторка Креативног центра Написала је три занимљиве и читаоцима почетницима прилагођене књиге о духу Дулету.

– Желела сам да напишем књиге које ће читаоцима почетницима олакшати процес овладавања читањем. Зато су приче о духу Дулету кратке, динамичне, забавне и ненаметљиво едукативне. Прожете су хумором и играма речи. Писане су једноставним језиком прилагођеним узрасту, али радо убацујем речи које мали читаоци можда не познају, те их на тај начин подстичем да природно проширују свој речник. Кроз авантуре духа Дулета деца уче о вредностима попут истрајности, посвећености и пријатељства. – објаснила је наша саговорница.

Дулета сам замислила као симпатичног духа који воли да прави шале и прича приче. Радознао је и помало се мучи са учењем азбуке и писањем, па се деца лако могу поистоветити с његовим ликом. Садржај је погодан за предшколце и ђаке прваке, а и ђацима другацима може помоћи да утврде и додатно развију вештине читања.

На крају сваке приче о Дулету налазе се питања и задаци који помажу деци да провере разумевање прочитаног. Свесна да децу данас није тако једноставно заинтересовати за читање, Јасна је Дулета деци покушала да приближи кроз оне мале проблеме и недаће с којима се он суочава, а кроз које пролазе многа деца.

Неретко чујемо да се наставници и родитељи жале да је деци читање незанимљиво и да их је тешко заинтересовати за књиге. Јасна каже да треба да разумемо да се свет мења, а с њим и интересовања деце.

– Уместо да кривимо само савремено окружење, мислим да и ми, одрасли, треба да преиспитамо своју улогу у том процесу. Деца се угледају на нас – ако им јасно не покажемо колико је читање важно и занимљиво, тешко ћемо их мотивисати да заволе књигу. Зато је кључно да им својим примером преносимо радост читања, да књиге учинимо под‌једнако занимљивим и привлачним. Треба им понудити и стрипове, новије наслове, али и класике, како би сами истражили и спознали шта им највише прија. – саветује Јасна.

За одлазак у библиотеку или књижару каже да треба да га претворимо у заједнички ритуал.

– Често родитељи долазе сами и траже од библиотекара да одабере књиге за њихову децу. На тај начин ускраћујемо деци прилику да истражују, учествују у избору и обликују свој читалачки укус. – објашњава она.

Предмет дискусије и међу родитељима и наставницима често је и школска лектира. Неки тврде да деца данас читају одломке, те да им је знатно олакшано, док други кажу да је лектиру неопходно реформисати јер је деци незанимљива. Јасна каже да је истина негде на средини.

– Истина је да деца понекад бирају пречице читајући само одломке или препричану лектиру, што неоспорно умањује њихово разумевање и доживљај књижевног дела. С друге стране, став да лектиру треба реформисати није без основа. Књиге које су део обавезне школске лектире, без обзира на њихову вредност, често не успевају да заинтересују данашњу генерацију деце. То може бити због начина на који се оне представљају, али и због тога што њихов садржај није повезан са интересовањима данашње деце и светом у којем одрастају. – објаснила је наша саговорница.

Промене су потребне, каже она, али не нужно кроз избацивање класичних дела из лектире, већ кроз освежавање приступа лектири.

– То би могло подразумевати увођење савремених књижевних дела која нуде теме ближе деци, као и интерактивније методе обраде текста, које би подстакле децу на активно промишљање и дискусију. Неки кораци свакако јесу учињени, тако да деца данас у оквиру лектире читају дела као што су „Бескрајна прича“ Михаела Ендеа, „Аги и Ема“ Игора Коларова, „Мој дека је био трешња“ Анђеле Нанети, „О дугмету и срећи“ Јасминке Петровић итд. Комбинација класичних дела и савремених наслова ствара бољи баланс између образовног и емотивног развоја деце. – истиче Јасна Бркић.

На овогодишњем Сајму књига биће пуно занимљивих наслова, разноврсних издавача и инспиративних сусрета са ауторима.

Свакако би било добро да родитељи саставе са својом децом листу жеља, јер је лако изгубити се у мору књига и штандова. Уколико дете само пожели да купи неку књигу, треба га пустити да је одабере и то по могућству од свог џепарца. На тај начин ће се осећати одраслијим и важнијим и још више ће ценити купљену књигу.

У кућну библиотеку треба уврстити и дечје енциклопедије јер су то ризнице знања којима се деца могу враћати годинама. Не треба заборавити ни стрипове, који су посебан уметнички подухват.

Бебама, деци вртићког узраста и ђацима првацима треба понудити књиге које подстичу рани развој читања, млађим основцима креативне и едукативне књиге које комбинују приче са задацима, а основцима и средњошколцима дела домаћих и страних савремених аутора која доносе приче блиске данашњој деци.

Треба обратити пажњу и на добро и квалитетно приређена класична дела прилагођена деци, јер је то одличан начин да се деца упознају с књижевним класицима, а ту су и драгоцени приручници за родитеље који желе да унапреде своје родитељске вештине.

Сазнајте када аутори и илустратори „Креативног центра“потписују своје књиге!

Нешто више о новим књигама која је овај издавач објавио између два Сајма књига можете прочитати овде.