Доктор Расел Беркли је клинички неуропсихолог и професор психијатрије. Његова предавања изазивају много пажње, а кратки Инстаграм снимци на којима дели савете родитељима брзо постају вирални.
У једном од таквих видеа он говори и о прилично шокантном податку да родитељи заправо готово уопште немају утицај на понашање својих тинејџера.
”Питате се зашто? Зато што утицаји који долазе изван куће постају моћнији у обликовању личности и афинитета детета, у односу на оно што негујете и усађујете код куће. А те спољне утицаје чине групе вршњака, комшије, други одрасли у њиховим животима, школе, тренери и највећа заједница коју сте им управо ВИ, родитељи, учинили доступном (интернет). Тако се обликује живот детета, свидело се то вама или не.” – тврди др Беркли.
Каже да друга ствар која има највећи утицај на децу такође није у рукама родитеља.
”То је генетика. И ви то не одређујете. Ако и даље верујете да је утицај родитеља пресудан, даћу вам податке из два истраживања која су пуно пута поновљена и увек са истим или сличним резултатима. Када пратимо развој близанаца имамо могућност да приближно израчунамо који део њиховог понашања је резултат директног или индиректног утицаја начина на који их родитељи васпитавају. И ево шта смо открили. Најснажнији утицај на децу, онакав какав никад више у животу неће имати, родитељи имају док је дете млађе од 7 година. Тај утицај драматично опада између 7. и 12. године, а након 15. он износи 6%. Толика је снага родитељског утицаја у односу на све остале. Шест процената у варијацијама понашања тинејџера је утицај родитеља. И то је то.” – рекао је професор Расел Беркли.
После 21. године, истиче он, тај утицај је 0.
”Нема утицаја родитеља на психолошке особине детета, након 21. године. Пазите да ме не схватите погрешно. Знање које ваше дете поседује, оно што су научили, очито је резултат окружења у ком одрастају. Али њихове особине, њихов потенцијал, њихова личност – НИЈЕ. На то, ви не утичете.” – тврди др Беркли.
Укратко, Берклијева порука родитељима је: прихватите ко је ваше дете, обезбедите му сигурно и стимулативно окружење, али се ослободите илузије да можете да га „испрограмирате“ према вашој визији.