Doktor Rasel Berkli je klinički neuropsiholog i profesor psihijatrije. Njegova predavanja izazivaju mnogo pažnje, a kratki Instagram snimci na kojima deli savete roditeljima brzo postaju viralni.
U jednom od takvih videa on govori i o prilično šokantnom podatku da roditelji zapravo gotovo uopšte nemaju uticaj na ponašanje svojih tinejdžera.
”Pitate se zašto? Zato što uticaji koji dolaze izvan kuće postaju moćniji u oblikovanju ličnosti i afiniteta deteta, u odnosu na ono što negujete i usađujete kod kuće. A te spoljne uticaje čine grupe vršnjaka, komšije, drugi odrasli u njihovim životima, škole, treneri i najveća zajednica koju ste im upravo VI, roditelji, učinili dostupnom (internet). Tako se oblikuje život deteta, svidelo se to vama ili ne.” – tvrdi dr Berkli.
Kaže da druga stvar koja ima najveći uticaj na decu takođe nije u rukama roditelja.
”To je genetika. I vi to ne određujete. Ako i dalje verujete da je uticaj roditelja presudan, daću vam podatke iz dva istraživanja koja su puno puta ponovljena i uvek sa istim ili sličnim rezultatima. Kada pratimo razvoj blizanaca imamo mogućnost da približno izračunamo koji deo njihovog ponašanja je rezultat direktnog ili indirektnog uticaja načina na koji ih roditelji vaspitavaju. I evo šta smo otkrili. Najsnažniji uticaj na decu, onakav kakav nikad više u životu neće imati, roditelji imaju dok je dete mlađe od 7 godina. Taj uticaj dramatično opada između 7. i 12. godine, a nakon 15. on iznosi 6%. Tolika je snaga roditeljskog uticaja u odnosu na sve ostale. Šest procenata u varijacijama ponašanja tinejdžera je uticaj roditelja. I to je to.” – rekao je profesor Rasel Berkli.
Posle 21. godine, ističe on, taj uticaj je 0.
”Nema uticaja roditelja na psihološke osobine deteta, nakon 21. godine. Pazite da me ne shvatite pogrešno. Znanje koje vaše dete poseduje, ono što su naučili, očito je rezultat okruženja u kom odrastaju. Ali njihove osobine, njihov potencijal, njihova ličnost – NIJE. Na to, vi ne utičete.” – tvrdi dr Berkli.
Ukratko, Berklijeva poruka roditeljima je: prihvatite ko je vaše dete, obezbedite mu sigurno i stimulativno okruženje, ali se oslobodite iluzije da možete da ga „isprogramirate“ prema vašoj viziji.