Део стручњака тврди да је Генерација Z прва когнитивно слабија од својих родитеља. Разлог за то виде у, како кажу, ослањању младих на технологије. Међутим, психолошкиња Ана Мирковић каже за портал Н1 да је та тврдња превише поједностављена и научно врло дискутабилна, те истиче да Gen Z није слабија, већ другачија генерација, са способношћу лаког сналажења у дигиталном окружењу.
Бивши наставник и неуронаучник Џаред Куни Хорват обратио се Одбору Сената САД за трговину, науку и саобраћај и том приликом казао да је ниво интелигенције код Генерације Z (рођених између 1997. и 2010. године) значајно опао иако су, како каже, провели више времена у школама него њихови претходници.
Хорватово истраживање, које је обухватило 80 земаља, указује да су когнитивне способности почеле да опадају око 2010. године, а тичу се распона пажње, памћења, вештине читања и математике, способности решавања проблема, али и укупног IQ.
Међутим, психолошкиња Ана Мирковић указује да истраживања не показују пад интелигенције као такве, већ се променио начин на који мислимо, учимо и памтимо – под утицајем дигиталног окружења.
Шта је „Флинов ефекат“?
Флинов ефекат је дугорочни пораст резултата на IQ тестовима, који износи око три поена по деценији током 20. века. Истраживач Џејмс Флин је уочио да су генерације све боље на тестовима интелигенције, што се приписује бољем образовању, исхрани, здравственој нези и технологији.
„Деценијама Флинов ефекат показује континуирани раст резултата на тестовима интелигенције. Међутим, тај тренд се у неким земљама последњих година успорава и чак креће у другом, негативном смеру. То не значи аутоматски да су млади мање способни, већ да се мења контекст у којем те способности развијају и испољавају“, појашњава Мирковић.
Она указује и да је поређење генерација додатно проблематично јер, како каже, меримо различите врсте памети истим алатима.
„Тестови су настали у свету пре дигиталне револуције, док данашњи млади развијају вештине које ти тестови слабије хватају, попут брзог претраживања, мултитаскинга и сналажења у комплексним дигиталним окружењима“, каже Мирковић за портал Н1.
Оно што се догодило јесте да се образовни систем прилагодио дигиталним алатима, уместо да их је обликовао јер, како оцењује Мирковић „технологија је ушла у школе брже него што је педагогија успела да се прилагоди“.
„Оно што се у образовању није десило, а било је неминовно да се догоди је то да школа није требало да прати технологију, већ да поставља оквир у којем се она користи смислено и развојно“, сматра саговорница портала Н1.
Србија између традиционалног и дигиталног
Ни припадници Генерације Z у Србији не одступају од глобалних образаца, јер како Мирковић објашњава за портал Н1, уочљиви су „краћи распони пажње, већа ослоњеност на спољне изворе информација и изазови у дубинском учењу“.
„Међутим, то не значи да млади губе способности, већ да их развијају у другачијем окружењу, које тражи и другачији приступ образовању“, напомиње она, додајући да „Gen Z није слабија генерација, већ другачија“.
Психолошкиња оцењује и да се Србија налази у посебно специфичној фази – изгубљена између традиционалног и дигиталног система.
„Технологија јесте присутна, али њена примена често није системски осмишљена. Имамо ситуације где се дигитални алати уводе без довољно обуке наставника, без јасне методологије и без континуитета, а то све доводи до фрагментације учења, где технологија постоји, али не унапређује нужно разумевање“, сматра саговорница портала Н1.
Цео текст: Н1