Roditelji su skloni da, kad se dete zaigra, tu igru prisluškuju pa u trenutku kada dete govori ili radi nešto što smatramo, pogrešnim ili neprihvatljivim, uskoče da isprave stvar.
Nemojte.
Evo šta još roditelji ne treba da rade, ako ne žele da zaustave proces razvoja kreativnog mišljenja kod dece.
1. Kada se dete igra, dešava se da pomislimo da je ta igra beskorisna ili čak – loša (ako u njoj vidimo agresiju). Ali tada ne dirajte dete. Ne pitajte ga šta radi. Ne mešajte se! U igri dete razvija slobodno razmišljanje – povezuje, zaključuje, rezonuje.
2. Kada dete crta, vaja, stvara, ne pitajte ga šta radi, ukoliko vam samo ne kaže, ne mešajte se savetima i pokušajima da mu pomognete. Razvoj njegovih misaonih procesa je važniji od vidljivih rezultata.
3. Ne pokušavajte da dete terate da misli, da ga navodite na put koji se vama čini logičan u toj igri. Dete će samo misliti – bez ičije pomoći. Dozvolite mu da istražuje svet na svoj, a ne na vaš način.
4. Pustite dete da samostalno dolazi do novih otkrića na osnovu onog što je videlo, čulo, osetilo. Ne smemo mu nametati svoje zaključke. Kroz odrastanje će samo korigovati ono što nije tačno zaključilo ranije.
5. Nemojte komentarisati sve što se događa oko vas, sve to dete vidi. Dajte mu šansu da samo vidi, čuje, razume, uči da zaključuju na osnovu onog što je sam čuo, video, osetio, umesto da vaši zaključci budu i njegovi.
6. Ako vas dete pita nešto gde treba da kažete svoj zaključak, pokušajte da razgovorom dovedete dete u situaciju da na osnovu vaših informacije donese samo zaključak. Ne servirajte mu gotove odgovore.
Razvoj kreativnog razmišljanja kod deteta ne postiže se tako što mu namećete svoje ideje i zaključke ili ga ka njima vodite. Vaše je da detetu date tačne informacije, a na njemu/njoj je da samo zaključi. I ako se taj zaključak ne slaže sa vašim stavom, ne pokušavajte da navedete vodu na svoju vodenicu. Nasmešite se i recite „drago mi je da imaš svoj stav o tome“.