ШКОЛАРЦИ
Заблистали јутрос путеви и стазе
то нови школарци у школу полазе
Весело одзвања са свих страна
Срећно, прваци, од првог дана!
ШТА СЕ ЗБИВА КАД ВРТИЋ ОМАЛИ
Кад нога порасте – ципела јој мала
Тражи неку већу да би у њу стала
Кад глава порасте – капа ти се смањи
или тражи већу, или главу тањи
Дете брзо расте, време му је, шта ће
Стално мења чарапе, бенкице и гаће
Увек за број више и нема да фали
али шта се збива кад вртић омали?
Од вртића вртић не постоји већи
а ти си већ велики, момак такорећи
Нема више смисла, о теби се прича
клинци из јаслица већ те зову чича
Тело твоје почиње сигнале да шаље
ти ниси за вртић и мораћеш даље
Али нема бриге кад вртић омали
спакуј лепо књиге и у школу пали!
ШКОЛИРАЊА
Нема више фолирања,
нема више жонглирања
ни безбрижног кулирања,
почела су школирања
Распакујмо књиге нове
још миришу на штампаре
Распакујмо лепе снове
и љубави оне старе
Подесимо жице гласне
дочекајмо, нек се чује
учитеље наше красне
баш као што доликује!
КАКО СЕ ПРАВИ ШКОЛА
Свака се школа прави
од слика, бројева и слова
Од велике, велике љубави
најлепших дечјих снова
А школа се у комплету
у ствари прави од ђака
а сваки ђак на свету
прави се од првака
Зато су прваци дасе
које се највише воле
јер да њих нема, зна се,
не би било ни школе!
У ВРТИЋУ СМО НАУЧИЛИ
У вртићу су нас учили да перемо руке
да радимо без буке
и да без муке нема науке
Учили су нас још и какве су боје
шта је твоје, а шта је моје
И скупове и речи и приче и песме
шта је добро, а шта се то не сме
Носимо са собом ова прва знања
у школу и живот за будућа звања
ДОВИЂЕЊА, КУЋО ДРАГА
Време тера све по своме
довиђења, други доме
Довиђења, кућо драга
ја одлазим са твог прага
Друштво старо, остај здраво
пут нас даље води право
Било нам је лепо, слатко
али слатко траје кратко
То се више не понови
ту су клинци неки нови
Било нам је супер скупа
сад нас чека школска клупа
Драги наши васпитачи
били сте нам суиграчи
Грејали нам срца мала
искрено вам зато хвала
Искрено вам много хвала!
ПОСТАЈЕМ ПРВАК ДАНАС
Постајем првак данас
то је већ озбиљно звање
укажите ми, молићу
дужно поштовање
Постајем првак данас
и баш се осећам важан
паметнији сам но јуче
лепши и врло снажан
Постајем првак данас
и слутим сјајна открића
ја нисам више клиња
из дечјег вртића
Постајем првак данас
и сто ме очију гледа
срећне су мама и бака
поносни тата и деда
ИДЕМ У ШКОЛУ
Ко да се од мене нешто крије
њушка се около нека ствар
а мени баш свеједно није
у глави и срцу ми је дар-мар
Рекоше да морам сада
на неко друго место
а ко зна како је тамо
широко или тесно
К’о да је лако мењати место
тек тако и тако често
Мени у вртићу баш је било сјајно
другови, уживање, играње бескрајно
А сад ми трубе „Ниси дете више,
заборави вртић, школа ти се пише“
Открива се, значи, та истина гола
вртићу је крај, сад почиње школа
Куда иду другари – са њима ћу и ја
дружење у школи мора да ми прија
У школи ме буквар нестрпљиво чека
да ми шапће знања лепа и далека
ШТА ЋЕМО ПОСТАТИ
Сада одлазимо из нашег вртића
питамо се каква постајемо бића
Прво ћемо лепо постати прваци
па онда велики и све већи ђаци
Студенти што иду на разне факултете
па ћемо сви бити чике или тете
Неко ће желети да лечи људе
да носи слушалице и лекар буде
Други ће хтети да меси тесто
од белог брашна брашњав често
сличан к’о лекар постаће пекар
Неко ће трећи опет пронаћи
да другачије време протраћи
да буде према себи фер
и постане инжењер
Девојчица нека лепа
шетаће се као сенка
пистом славе
гипка, згодна манекенка
Далеко је све то, ми то добро знамо
Ал’ хоћемо вама до знања да дамо:
Иако смо сада, јел’ те, много млади
размишљамо већ ко ће шта да ради!