Првог дана брака муж и жена су одлучили да не примају госте и да никоме не отварају врата. Тог дана су дошли мужевљеви родитељи у посету, стајали су пред вратима и чекали да им отворе. Муж и жена су се погледали, он је пожелео да им отвори врата, али пошто су имали договор – нису, па су родитељи отишли.
После неког времена, истога дана, дошли су женини родитељи. Погледали су и помислили на договор који имају, али супруга је почела да плаче: „Не могу ово да учиним својим родитељима“, и отворила врата. Муж није рекао ништа.
Године су прошле, добили су четири сина, а пето дете које су добили била је девојчица. Отац је организовао велико, незапамћено весеље.
После весеља супруга га је питала зашто је направио тако велико славље поводом рођења ћерке, а није за претходна четири сина.
Муж јој је једноставно одговорио:
„Зато што ће она мени отворити врата“.