Држава Србија, божји рај на земљи, где је све идеално, решила је да законом уреди само још једну малу ситницу која је преостала и која просто квари слику савршенства наше срећне, напредне и богате заједнице насмејаних људи.
Пошто је нашој деци обезбедила перфектне услове за рађање, одрастање и школовање, уз обиље свега што им душа иште, сада ће мало преваспитати и родитеље.
Преднацртом Грађанског законика забрањено је физичко кажњавање деце, а како је за Тањуг објаснила чланица Комисије Олга Цвејић Јанчић „овим предлогом уводе се нови стандарди понашања у породици“
Није важно што се изневерени, разочарани, незапослени, преморени од обављања разних послова „на црно“ за мизерну цркавицу код незахвалних деспота, сналазе како знају и умеју да својим мезимцима обезбеде топао оброк, чисту постељу, „бесплатно“ школовање, родитељи ће сада морати и да припазе како се према њима понашају.
Да се разумемо, жестоко се противим батињању, злостављању, физичком, психичком малтретирању.
Љубав према својој деци не могу да упоредим ни са чим на свету и никада их нисам тукла. Шљепнула, да. Викала, да. Слала у ћошак, забрањивала компјутерске игрице, гледање телевизије, изласке са другарима.И не мислим да сам због тога лоша мајка. Напротив.
Улога родитеља и јесте да детету поставља границе, а не обрнуто, јер би у том случају дивља, размажена и презаштићена деца манипулисала својим родитељима. Уосталом, многи родитељи су одавно изгубили и ауторитет и достојанство.
Познатни психотерапеут Зоран Миливојевић сматра да је овакав правни захват државе и посезање у интиму односа родитеља и детета опасни социјални инжињеринг, који може изазвати негативне дугорочне последице у нашем друштву.
Да ли је и шамар кривично дело? А шта ако деца злоупотребе то што им закон омогућава? Кривично законодавство не може да створи савршену породицу,а уколико би се сваки „васпитни ударац“ схватио као кривично дело, онда би већина породица имала криминалца у кући, а деца би завршила код хранитеља или у дому за незбринуту децу.
У земљи где криминалци постају угледни људи, где се тајкунима који су опљачкали све што су могли нуди да управљају јавним предузећима, у друштву где је важније кога а не и колико знаш, где убиства, уцене, политичка препуцавања и „прљав веш“ пуне новине, а јавност жмури на породично и вршњачко насиље, испаде да ће највећи злочинци бити родитељи који не поштују личност свог детета.
Не кажем да нема оних којима бих одузела старатељство без размишљања, али сам сигурна да је много више породица у којима деца, без обзира на немаштину, расту окружена љубављу и пажњом. А то се не уређује законом.
Сузана Стаменковић
Извор: http://www.novojutro.rs/