Država Srbija, božji raj na zemlji, gde je sve idealno, rešila je da zakonom uredi samo još jednu malu sitnicu koja je preostala i koja prosto kvari sliku savršenstva naše srećne, napredne i bogate zajednice nasmejanih ljudi.
Pošto je našoj deci obezbedila perfektne uslove za rađanje, odrastanje i školovanje, uz obilje svega što im duša ište, sada će malo prevaspitati i roditelje.
Prednacrtom Građanskog zakonika zabranjeno je fizičko kažnjavanje dece, a kako je za Tanjug objasnila članica Komisije Olga Cvejić Jančić „ovim predlogom uvode se novi standardi ponašanja u porodici“
Nije važno što se iznevereni, razočarani, nezaposleni, premoreni od obavljanja raznih poslova „na crno“ za mizernu crkavicu kod nezahvalnih despota, snalaze kako znaju i umeju da svojim mezimcima obezbede topao obrok, čistu postelju, „besplatno“ školovanje, roditelji će sada morati i da pripaze kako se prema njima ponašaju.
Da se razumemo, žestoko se protivim batinjanju, zlostavljanju, fizičkom, psihičkom maltretiranju.
Ljubav prema svojoj deci ne mogu da uporedim ni sa čim na svetu i nikada ih nisam tukla. Šljepnula, da. Vikala, da. Slala u ćošak, zabranjivala kompjuterske igrice, gledanje televizije, izlaske sa drugarima.I ne mislim da sam zbog toga loša majka. Naprotiv.
Uloga roditelja i jeste da detetu postavlja granice, a ne obrnuto, jer bi u tom slučaju divlja, razmažena i prezaštićena deca manipulisala svojim roditeljima. Uostalom, mnogi roditelji su odavno izgubili i autoritet i dostojanstvo.
Poznatni psihoterapeut Zoran Milivojević smatra da je ovakav pravni zahvat države i posezanje u intimu odnosa roditelja i deteta opasni socijalni inžinjering, koji može izazvati negativne dugoročne posledice u našem društvu.
Da li je i šamar krivično delo? A šta ako deca zloupotrebe to što im zakon omogućava? Krivično zakonodavstvo ne može da stvori savršenu porodicu,a ukoliko bi se svaki „vaspitni udarac“ shvatio kao krivično delo, onda bi većina porodica imala kriminalca u kući, a deca bi završila kod hranitelja ili u domu za nezbrinutu decu.
U zemlji gde kriminalci postaju ugledni ljudi, gde se tajkunima koji su opljačkali sve što su mogli nudi da upravljaju javnim preduzećima, u društvu gde je važnije koga a ne i koliko znaš, gde ubistva, ucene, politička prepucavanja i „prljav veš“ pune novine, a javnost žmuri na porodično i vršnjačko nasilje, ispade da će najveći zločinci biti roditelji koji ne poštuju ličnost svog deteta.
Ne kažem da nema onih kojima bih oduzela starateljstvo bez razmišljanja, ali sam sigurna da je mnogo više porodica u kojima deca, bez obzira na nemaštinu, rastu okružena ljubavlju i pažnjom. A to se ne uređuje zakonom.
Suzana Stamenković
Izvor: http://www.novojutro.rs/