Док је дете у нижим разредима, родитељ треба правилно да распореди период за његов рад и учење и за одмор, али и да га стално подсећа на обавезе и да га контролише
Домаћи задаци наших школараца због претешких лекција, неразумљивих предавања, незрелости за полазак у школу, све чешће постају обавезни и за родитеље, међутим, стручњаци подсећају да одрасли не треба да раде задатке уместо деце, већ заједно са њима и да претња и казна не помажу.
Родитељ никад не треба да уради задатак зато што је на пример проценио да је лекција претешка за дете, нити да исправља грешке у свесци, већ мора да скрене пажњу детету да само провери урађено, рекла је председница Педагошког друштва Србије Биљана Радосављевић.
Помажући деци да савладају градиво, одрасли треба да дају објашњења појединих израза, ако то нису јасно растумачи учитељи, да провере тачност задатака, да заједно увежбају научено, саветује Радосављевићева.
Како каже, још док је дете у нижим разредима, родитељ треба правилно да распореди период за његов рад и учење и за одмор, али и да га стално подсећа на обавезе (посебно у првом разреду, понекад и касније) и да га контролише.
„Немојте га терати да седи у соби, док све не заврши. Боравак у школи је трајао три-четири сата, па и дуже и доста времена је провео седећи. Природна потреба детета је игра, потреба за кретањем и улога родитеља је да о томе води рачуна. Боље је да дете пола сата чита,него да два сата седи у соби и да ништа не запамти“, саветује Радосављевић.
Деца се често жале што уопште имају домаће задатке, али они су вишеструко корисни – стварају радне навике, развијају позитивне особине, самосталност, одговорност, упорност.
Током решавања домаћих задатака, родитељи треба да бодре, хвале, подстичу децу, и управо је у томе њихова најважнија помоћ, саветује она и указује да претња и казна имају негативно дејство и изазивају страх.
Страх паралише мишљење, памћење, изазива осећај несигурности, подсећа она и истиче да деца на почетку школовања углавном воле да иду у школу.
„Ако не постиже резултате какве очекује родитељ, често треба тражити узрок у родитељу“, истакла је председница ПДС. Да ли смо преамбициозни, шта смо пропустили, како се односимо према дететовим успонима и падовима, све су то „домаћи задаци“ за родитеље.
Наредбе, претње, застрашивање, исмевање, поређење детета са братом, сестром, другом, неће побољшати његов успех, и оваквим поступцима родитељ руши дететову сигурност, самопоштовање, веру у успех, ствара напетост, нервозу, страх, кажу стручњаци.
Уместо претњи, неопходни су стрпљење, подстицање, разговор, стављање детета у ситуације да поставља питања у вези са градивом, помоћ да извуче суштину, да нађе смисао, одвоји битно од небитног.
Родитељи често морају да помажу деци и зато што ђацима недостаје претходно знање, не раде довољно, имају обимно, неинтересантно градиво, не одговара им начин на који наставник предаје.
Такође, данашња деца брже мисле, али су краће концентрисана, импулсивнија су и захтевнија, па је помоћ одраслиг члана породице у учењу неопходна.
Постоји разлика између помагања и решавања целих задатака. Писање домаћих задатака уместо деце није добра идеја – казао је за лондонски Телеграф представник британског Удружења директора школа, који сматра да децу треба пустити да сама пишу домаћи јер је то део процеса учења
Његово мишљење је да родитељи раде задатке како би своју децу показали у што бољем светлу, што је потврдило и само истраживање. Наиме, четири од десет испитаника рекло је да доживи право усхићење када њихово дете добије одличну оцену за домаћи који су му помогли да реши, док је једна трећина навела да се сами родитељи такмиче између себе као и са другим родитељима око домаћих задатака.
Међутим, не значи да родитељ треба да уради домаћи јер на пример лекција има податке који му неће требати у животу, или да прочита књигу уместо детета па да му преприча садржај…То су ипак домаћи задаци деце, за које уосталом, уместо родитеља, добијају оцену, закључују стручњаци.