Паметни су ово људи. Примају нерад од Истока, угодан живот од Запада;
Никуда не журе, јер сам живот жури;
Не занима их да виде шта је иза сутрашњег дана, доћи ће што је одређено, а од њих мало шта зависи;
Заједно су само у невољама, зато и не воле да често буду заједно;
Мало коме вјерују, а најлакше их је преварити лијепом ријечи;
Не личе на јунаке, а најтеже их је уплашити пријетњом;
Дуго се не осврћу ни на што, свеједно им је шта се око њих дешава, а онда одједном све почне да их се тиче, све испреврћу и окрену на главу, па опет постану спавачи и не воле да се сјећају ничег што се десило, боје се промјена, јер су им често доносиле зло, а лако им досади један
човјек макар им чинио и добро;
Чудан свијет, оговара те, а воли, љуби те у образ, а мрзи те, исмијава племенита дјела, а памти их кроз многе пасове;
Живи и надом и севапом и не знаш шта надјача и када;
Зли, добри, благи, сурови, непокретни, олујни, отворени, скривени – све су то они и све између тога;
А поврх свега моји су и ја њихов, као ријека и капља и све ово што говорим, као о себи да говорим
Меша Селимовић- Тврђава