Како постићи стварање боље емоционалне климе у разреду? Наставник који разуме своја и туђа осећања, и прихвата их као нешто нормално, али и саставни део живота, па самим тим и наставе, таквим својим ставом “даје дозволу“ и шаље невербалну поруку ученицима да су њихова осећања, а самим тим и они цели, у реду, добри, вредн и поштовањаи љубави.
Познато је да разне креативне активности, као што су цртање, глума, плес….олакшавају долажење у контакт са својим осећањима и њихово изражавање, те емоционалноинтелигентан“ наставник има на располагању мноштво начина да уважи осећајни светученика ,помогне му да се артикулише и изрази и тако смањи негативан утицај непријатних осећања на процес усвајања и репродуковања градива, али и појача утицај пријатних емоција.
Досадашња искуства и истраживања показују да ученици, сви, али посебно они са емоционалним тешкоћама, имају користи од наставника који су прошли програм и упознатису са концептима и поступцима емоционалне интелигенције. Та корист се огледа у смањењу агресивног понашања код ученика, али и повећању мотивације и бољем школском успеху. И остала истраживања говоре у прилог томе да има смисла едуковати учитеље и наставнике у области емоција и емоционалног понашања. смањењу агресивног понашања код ученика, али и повећању мотивације и бољем школском успеху.
Емоционална интелигенција је у негативној корелацији са одлагањем извршавања школских обавеза (домаћих задатака, учења, припрема за тест), односно ученици са развијенијим “емоционалним способностима“ ревносније и одговорније извршавају своје школске обавезе, што се одражава и на школски успех. Емоционална компетентност ученика се показала и као битан фактор у прихваћености од стране вршњака.
Систематично упознавање учитеља и наставника са концептом емоционалне интелигенције, и његовим утицајем на процес излагања, усвајања и репродуковања градива, би могло да доведе до другачијег, конструктивнијег приступа ученицима и настави. Те промене би се заснивале на чињеници да се наставни процес не састоји само из интелектуалних, него и емоционалних компоненти, и огледале би се у узимању у обзир емоционалних
чинилаца приликом усвајања, излагања и репродуковања градива.
Јелена Пантић
Извор: emocionalnainteligencija