“Човек има више храбрости према другом, него према себи. Да није тога, не би било зла на свету. Савршенство човека састојало би се у томе да буде већма строг према себи, неголи чак и праведан према другом. Ја знам пуно људи који су били врло праведни према другом, али нису били строги према себи, и зато су били увек лабави у стварима добра. Они су били више дилетанти, него артисти добра. Њихова праведност је увек пропадала, ако није била у питању туђа личност него његова сопствена, јер праведност према себи зависи од строгости према себи, као што праведност према другом зависи само од наше доброте. Праведност је једно краљевско осећање, и човек показује праведност често више ласкајући себи, него волећи другог. Најбољи људи су они који су према себи најстрожи, и који опросте другом и оно што никад не би опростили самом себи.”
Јован Дучић, “Благо Цара Радована”