Када је о психичком развоју беба реч, неопходно је одмах раскрстити са старом заблудом да деца на свет долазе као празне табле које постепено треба исписивати утисцима, сликама, доживљајима, а потом искуством, знањем и осећањима.
Истина је заправо супротна – бебе долазе на свет пуне искустава и сећања на свој боравак у мамином стомаку: чуле су мамин смех, запамтиле боју очевог гласа, уживале у откуцајима мајчиног срца, проживљавале њене страхове и стрепње у вези са исходом порођаја, али и многе друге. Осетиле су топлину руке спуштене на стомак и још много, много тога. Након рођења, психички развој детета пролази кроз неколико типичних фаза о којима ће овде бити реч.
Прочитајте и Зашто је нашој деци досадно у школи, нестрпљива су, нервозна
Фаза до првог осмеха
Ова фаза траје од рођења до појаве првог правог осмеха, јер тек тада можемо да закључимо да дете почиње да прави разлику између себе и мајке. До тада је себе и мајку доживљавало као једну особу. Овај осмех представља знак да беба постаје свесна свог окружења, схвата да постоје очи мајке које је нежно гледају и усне које јој нешто лепо тепају и говоре. Овај период завршава се у трећем месецу бебиног живота, а мало потом јављају се тзв. анаклитички страхови.
Први страхови
Дете је свесно ликова из свог окружења које често сусреће, па је на њих и навикло. Међутим, страхови се јављају приликом сусрета са непознатим особама. Сва деца реагују на појаву странаца, нека у већој, а нека у мањој мери, али то не треба да брине родитеље. Нарочито не треба да доносе закључке о томе да је беба нетрпељива према гостима, недружељубива и слично.
Уколико се особе које дете не познаје, што је веома често, претерано усхите видевши бебу и почну да је додирују, подижу и грле, реакција бебе биће нарочито бурна. Оваква реакција сасвим је нормална, а мајка треба да утеши и умири бебу, пружи јој сигурност у загрљају и пусти је да се привикне на госта. Апсолутно је погрешно присиљавати бебу да буде присна с незнанцем, те му је гурати у крило, загрљај и слично. У узрасту од шест до осам месеци јавља се страх, што је сасвим нормална и пролазна појава. Дете се једноставно плаши новог јер му је непознато.
Прочитајте и Урош Петровић: Деца која читају постају успешнији људи …
“Не” фаза
Око петнаестог месеца живота деца већ помало ходају, изговарају речи, увелико се смеју и улазе у тзв. “не” фазу: љупко мало створење тако одсечно и самоуверено изговара “не”, стављајући до знања свима да је то “не” апсолутно и непромењиво. Треба нагласити да ово “не” заиста то и значи, и није пуко понављање речи коју је дете чуло безброј пута.
У овој фази дете не само да ће одбијати да учини оно што се од њега тражи, већ ће управо радити супротно, тек да провери до које границе може да иде. Родитељи су у праву када кажу да дете ради супротно, мада зна да тако не треба, али нису у праву када кажу да су деца безобразна. Нису безобразна, само уче и треба их пустити да то раде. Ова фаза завршава се до друге године живота или нешто мало касније, и ма колико се чинила неподношљивом, она је нормална и неопходна фаза у животу сваког човека. Објашњавање, доследност и сагласност златно су правило за родитеље деце овог узраста.
Фаза “огледала”
Дете овладава заменицом “ја” у узрасту око друге године. До сада је о себи говорило као о трећем лицу и користило је своје име, нпр.: “Миша се купа”. Сада уместо Миша каже: “Ја се купам”. Ово је фаза стицања интегритета и индивидуалности. Дете је личност свесна себе, својих потреба, жеља, намера… Оно зна шта хоће да једе, а шта неће, тачно зна да ли жели нешто да обуче или не, зна где му се иде, а где не. Такође, поједине боје и облике воли, и лепо зна да каже коју играчку жели да има.
Прочитајте и 20 ствари које ће разумети деца строгих родитеља
Едипална фаза
Негде око треће године деца улазе у фазу у којој полако почињу да праве полне разлике. Они упознају своју полност, али и полност друге стране. Дечаци схватају да се разликују од девојчица и обратно. Ово прихватање различитости уједно је и прихватање реалности. Дете схвата да није центар света и да не може да има све што пожели.
Тада, на пример, схвата да мама није само његова. Показујући интересовање за сексуалност, деца постављају различита, често незгодна питања и сусрећу се са забранама које једноставно морају да прихвате. Дечак ће, на пример, да схвати да мама није само његова, а девојчица то да тата неће бити њен принц, а она његова принцеза једном када порасте. Ова фаза назива се едипалном и траје до пете-шесте године живота.
Оно што је веома важно за родитеље јесте то да треба ову фазу да прихвате као апсолутно нормалну и да на питања своје деце одгаварају искрено и тачно, користећи при том објашњења и речи примерене узрасту детета. Дете ће, на пример, питати како је дошло на свет. Старе приче о родама и купусу су овде сувишне. Детету треба објаснити да се тата и мама воле, да имају потребу да се загрле, пољубе, да се из њихове љубави зачне дете које расте у мамином стомаку…
Прочитајте и Деца у породици немају “исте” родитеље
Коначно, постоје лепе књиге и сликовнице у којима су на детету разумљив начин објашњене ове деликатне теме. Иначе, у едипалној фази деца почињу да се “заљубљују”. Доћи ће из вртића и рећи да су се заљубили у неког тамо и да ће се једном венчати. Ово је само знак да је дете било обасуто лепим осећањима и да уме да прима и показује осећања. Ова фаза завршава се у предшколском узрасту. Наравно, психички развој детета се наставља, али ту је већ реч о деци старијег узраста, којима се углавном бави психолошка стручна литература, а не часописи.