Полазак детета у школу важан је догађај како за самог првака тако и за целу породицу. Уз неколико савета стручњака први септембарски дани за родитеље и ђаке могу постати најлепша успомена.
Б92 ће наредних дана у рубрици РОДИТЕЉСТВО објављивати текстове о поласку првака у школу. У њима ће, кроз разговор са стручним лицима, родитељима бити понуђен низ практичних савета које би требало применити. Већ сутра читајте шта о поласку у школу има да каже логопед Наташа Лабовић, стручни сарадник удружења “Родитељ”.
Сасвим нове навике, нова средина, нове обавезе и нова лица – први школски дани доносе много новина па родитељи треба да помогну деци да се што боље снађу у новом свету. Деца се у школи срећу са новом радном атмосфером, али и новим ауторитетом који треба да се поштује.
Ипак, учитељ Петар Анокић, председник УО Савеза учитеља Србије, тврди да нема разлога за бригу и стварање проблема.
“Понекад су родитељи више забринути од деце па свој страх преносе на њих. Нема потребе да се било ко плаши. За полазак у школу не треба посебна припрема”, тврди он напомињући да су све што треба, деца савладала током боравка у предшколским установама.
Једна од најчешћих грешки коју родитељи праве јесте застрашивање деце школом, уз претње као што је: “Видећеш ти када пођеш у школу па ће учитељица да те…” Овакве ситуације могу само изазвати додатни страх код деце што није препоручљиво. Детету треба објаснити која га лепа искуства и доживљаји чекају у школи, а нове обавезе приказати му на што лепши начин како би их са лакоћом прихватило.
Још једна грешка коју родитељи, често несвесно понављају, јесте поређење успеха своје деце са осталим другарима из учионице.
“Свако дете је личност за себе. Нека деца стартују брзо а нека полако. Међутим, на крају сви испоље своје капацитете. Зато родитељи морају да имају стрпљења ако њихова деца не напредују брзином којом би они били задовољни”, сматра учитељ Анокић.
ПРЕПОРУКЕ:
Развијати самосталност ученика кроз радње као што су облачење и обување, лична хигијена, понашање на улици и прелазак преко ње, однос према непознатим људима…
Децу треба од почетка укључити у спортске активности као и интезивније учење страног језика јер је то данас врло неопходно.
Родитељи могу дати допринос раду одељења и школе кроз рад у Савету родитеља одељења, Савету родитеља школе и Школском одбору.
Према његовим речима, родитељи такође морају бити свесни да они служе као узор детету при усвајању пожељног понашања. “Зато нека не очекују културно понашање деце и уредност ако се они не понашају културно или ако су неуредни.”
Говорећи о припремљености деце за полазак у школу, Анокић објашњава да веома често нека деца пре првог разреда знају да читају и пишу, али да то није знак да остали родитељи треба да форсирају своју децу.
“Она која то нису научила зато и полазе у школу, да науче, јер ће им њихова зрелост омогучити да врло брзо стигну другаре који знају.”
Нова средина са новим другарима може донети и нове конфликте. Међутим, Анокић наводи да није потребно да се родитељи сваки пут умешају у сукобе, јер су дечији конфликти углавном безазлени.
“Конфликте настале у школи (учионици, ходнику, дворишту, улици) треба решавати у школи. Деца се на једном одмору туку а на следећем иду загрљени у двориште. Те конфликте треба да решава учитељ/учитељица заједно са ђацима. Ту не смеју да се мешају родитељи јер тада они направе веће проблема”, каже Анокић.
Ипак, када су у питању озбиљнији проблема, тада се у решавању истих укључују школски педагог и психолог, а потребно је и да родитељи укажу свом детету да им је понашање неприхватљиво. Свакако, није допустиво да родитељи долазе у школу и прете ученицима који су имали сукоб са њиховом децом.
Добра комуникација између родитеља и деце врло је важна јер је она предуслов поверења, закључује Анокић. Дете треба да буде вољено и да му се то показује – родитељи треба да проводе што више времена са њима, да разговарају, читају књиге, баве се спортом, посећују културне установе…
Извор: Б92