Преписивање је појава која се у школама често јавља. И поред свих напора наставника, уређаја за ометање мобилних телефона или бубица које ученици користе, преписивање је тешко искоренити. А да ли смо се упитали зашто је то тако? Да ли је наш приступ тој појави можда погрешан? Ако преписивање надзиремо, забрањујемо и кажњавамо, а не подижемо истовремено свест ученика о разлозима због којих је преписивање погрешно, да ли ми суштински чинимо да дође до промене у њиховим умовима?
Преписивање се веома често сматра погрешним због тога што представља кршење одређених правила, као и због тога што га наставници схватају лично. Међутим, да би ученици схватили зашто је преписивање погрешно, они треба да разумеју разлоге због којих се оно сматра погрешним.
Објасните им:
Преписивање и варање на тестовима је врло блиско лагању. Било да преписују од неког другог или да копирају текстове или задатке са интернета, они тврде да је то њихово дело, иако није.
Преузимање туђег дела је вид крађе. Када од некога преписују, они преузимају туђе речи и туђ рад и називају их својима.
Преписивање на тестовима није у реду. Како према ученицима који заиста уче, тако ни према наставницима.
Они који преписују прикривају своје незнање. Прикривајући незнање ученици сами себи умањују шансе за успех у различитим подручјима живота.
Ученик који преписује показује да не разуме да образовање није само памћење чињеница и решавање проблема, већ да оно служи да упознамо себе и пронађемо своје место у друштву и будемо успешни и задовољни.
Ученици који преписују обезвређују своју диплому. Када знате да се у некој школи или факултету добре оцене лако добијају преписивањем, на тржишту рада и у друштву вредност те дипломе је мања у односу на школе и факултете за које се зна да је добијена оцена еквивалентна уложеном труду и показаном знању.
Преписивање уништава поверење. Када једном препишу на контролном, губе поверење наставника, које је тешко повратити чак и у случају да никада више не препишу.
Преписивање отежава наредно учење и води даљем континуираном варању. На пример, када не науче основе неког предмета и одлуче да препишу на тесту, већа је вероватноћа да ће преписати и на следећем тесту него да ће научити све што су пропустили. Дакле, исплативије је и лакше учити на време.
Преписивање се не завршава у школи. Оно се наставља и касније, на факултету и на послу. Дакле, оно постаје карактеристика личности.
Преписивање је стресно.
Разлози којима ученици оправдавају преписивање су најразличитији. Неки од њих су и следећи:
Преписивање не схватају као нешто озбиљно.
Оправдавају преписивање објашњавајући да га схватају као тимски рад.
Градиво им је досадно и бескорисно или презахтевно.
Не виде смисао учења.
Преплављени су великим бројем чињеница које треба да упамте.
Немају мотивацију за учење.
Уче за оцену која се лакше може добити преписивањем.
Не прате на настави.
Не увиђају вредност учења и знања у друштву.
Сви други то раде, али нису ухваћени.
Сматрају да им одређени предмет није важан.
Не налазе времена да уче.
Очекивања родитеља су превисока.
Пођите од разлога које ученици најчешће наводе у покушајима да оправдају преписивање, а затим покушајте да их мотивишете да то више не раде. Ево неколико предлога како можете да мотивишете ученике да не преписују:
Знање које добијају у школи им је потребно, колико год у овом тренутку то не изгледа тако. Уколико га не стекну сада, мораће у то да уложе своје време касније.
Знање које сада стичу биће им потребно на послу, да би успешно обављали своје радне задатке, али и у животу, да би се носили са животним проблемима који их чекају.
Контролни задаци и тестови служе да измере њихово знање у датом тренутку, а уколико на њима преписују неће добити адекватну повратну информацију од наставника о свом знању, тако да неће моћи да напредују у учењу.
Када нешто постигну својим трудом, осећаће се самопоузданије и успешније.
Да су послодавац, и да су сазнали да је особа коју желе да ангажују преписивала током свог школовања, да ли би је запослили?
Извор: teaching-academy.com