Једна мама четворо деце која је желела да остане анонимна, дозволила нам је да пренесемо њено размишљање на тему родитељства. Нисмо скоро прочитали толико храбар, необичан и леп поглед на родитељство. Нема те маме која се неће, макар ту и тамо, пронаћи у овом тексту…
– Ја сам мама која учи дјецу да је баш лијепо спавати и да нема потребе дизати се прије девет ујутро. Ја сам мама која дјетету, одмах након јутарње пусе, пусти цртић јер тако добијем „бесплатних“ пола сата за кафу. И да, ако желимо, можемо цијели дан лешкарити у пиџамама. Ја сам мама која пусти да дијете само пере зубе и онда шокирано гледа четкицом за зубе опрану каду и веш машину.
Ја сам мама која има хрпу суђа и веша који чека пеглање, а никад га не дочека и на крају га само посложим и погурам у ормар. И мама која скупа са својим цурицама на кољенима брише под у кухињи. Ја сам мама која је одустала од опомињања да се мрвице круха, смокићи, чоколада и остало не једу с пода. Ја сам мама којој су се врата од фрижидера потргала и тешко се отварају, јер не желим признати да је то можда од 118 магнетића, папирића, блочића и осталих красота које на њима висе.
Ја сам мама која од Лего коцкица може направити све па чак и Црвенкапицу и вука. И гљиву. И дрво. И чекић. Са којим онда све то разбијемо… И мама сам која зна све епизоде Маше и Доре напамет и која зна тачно гдје су нестали Телетабиси! И мама сам која поједе ону задњу коцкицу чоколаде, сакрије само за себе гумене бонбоне, а онда каже дјетету да нема више јер је она све појела!
И мама која у спаваћој соби направи шатор и тунел, а онда до врата иде преко кревета, јер је соба апсолутно закрчена. И преко истог кревета прави колут напријед и назад. И допушта скакање по кревету. И мама која у сваком тренутку зна гдје је жути ауто.
И мама која понекад навече намјерно прескочи купање дјетета јер ми се једноставно не да… Али сам и мама која никад не прескаче причу прије спавања.
Ја сам та која ујутро пусти да је дјеца мало дуже зову, јер се правим да спавам. Ја сам мама која стално заборавља дјетету дати Д3 капи и заборави дијете намазати с нечим против комараца и заборави крему за сунчање… Мама сам која некад дјетету за вечеру да сладолед. Да, и за то сам крива.
Мама сам која у парку пусти дијете да се бори за своја права и да се свађа са другом дјецом, а најрадије бих скочила и некоме главу откинула. И мама која пусти дијете на велики тобоган и онда шокирано гледа како се дијете као метак, шокираног лица спушта…а онда га дочекам огромним „Бравооооо!!!“ и гледам тај поносни смјешак, јер смо ето, и то успјели преживјети.
Мама сам која сваку празну амбалажу даје дјетету за игру и тако полако гледам како се стан претвара у депонију. Али све нам треба…И мама која си са 40 година купи плави лак за нокте са шљокицама само зато што зна какво ће одушевљење изазвати мамини плави нокти!
Исто тако сам мама која може бдјети 4 дана и 4 ноћи и сједити на кревету гледајући своје болесно дијете и држећи му руку на челу док спава. И мама која ће и кад је најуморнија и најпоспанија устати из кревета да би узела у крило своје уплашено дијете које је сањало крокодила из дубоке ријеке Нил.
Ја сам мама која неће за 20 година узети књигу и рећи дјеци: „Ово вас је одгојило!“ Ја сам мама која ће стати пред њих и рећи: „Да, ја сам вас одгојила. И гријешила сам. И мучила сам се. И мучила сам вас. Али зато сте сад поштени људи које обожавам и који мене обожавају. А сад се губите и изволите бити сретни!“