Сваки родитељ треба да проведе 20 минута дневно у „специјалном времену за игру”

август 16, 2016

Да бисте научили како да правилно васпитавате своје дете, потребно је да прво научите вештину коју зовемо “позитивно обраћање пажње”.
Позитивно обраћање пажње на понашање вашег детета док се оно игра укључује следеће:
Изаберите неко време у току сваког дана које ће бити ваше “специјално време за игру” са дететом. То може бити током јутра, на пример пре одласка у школу, или након школе или вечере. Треба да издвојите минимум 20 минута сваког дана и одредити га као ваше специјално време са дететом. Не морате издвајати одређено време сваког дана да буде то специјално време за игру. Уместо тога, изаберите оно време сваког дана током ког изгледа да ваше дете ужива да се игра само. Тада прекините оно што сте радили до тог тренутка и придружите се детету у његовој игри, пратећи упутства која следе.

Веома је важно да ниједно друго дете није укључено у ваше специјално време са дететом! Уколико имате другу децу у породици, или пустите вашег супруга/у да пази на њих док се ви играте са једним дететом, или изаберите оно време у ком знате да је најмање вероватно да ће вас друга деца узнемиравати.
Уколико сте установили одређено “специјално време за игру” сваког дана, тада када то време дође једноставно реците детету: „Сада је наше специјално време да се играмо заједно. Шта желиш да радимо?” Не заборавите: дете треба да изабере активност. У овом времену не би требало гледати телевизију. Свака друга активност је у реду. Најбоље би било да ваш поступак изгледа спонтано, једноставно приђите свом детету док се оно игра само и упитајте да ли можете да му се придружите. Уколико вам игра не изгледа интересатно покушајте да занемарите тај осећај јер је јако важно да не да преузмете директну контролу над игром – дете је то које бира.
Опустите се! Необавезно посматрајте неколико минута шта ваше дете ради, а онда се укључите тамо где вам се чини да је прикладно. Немојте покушавати да проведете ово специјално време са дететом када сте узнемирени, веома заузети или очекујете неке обавезе (планирате да хитно одете из куће, очекујете госте и слично), пошто ће вам мисли бити преокупиране другим стварима и квалитет пажње коју посвећујете детету биће веома лош.
Пошто сте посматрали ваше дете, гласно опишите шта оно ради. То показује вашем детету да мислите да је његова игра занимљива. Другим речима, повремено испричајте причу о игри вашег детета. Млађа деца у овоме заиста уживају. Са старијом децом такође треба да коментаришете игру, али у мањој мери него са млађом.
Не постављајте никаква питања и немојте ништа да командујете! Ово је од кључне важности! Избегавајте да испитујете дете кад год је то могуће, пошто је то најчешће непотребно и ремети дететову игру. У реду је да поставите питање да разјасните како се ваше дете игра у случају да нисте сигурни шта оно ради.
Повремено, упутите вашем детету неку позитивну реченицу одобравања, похвалите га или дајте позитиван коментар о томе шта вам се свиђа у његовој игри. Будите прецизни и искрени, немојте му прекомерно ласкати. На пример: „Свиђа ми се када се овако добро играмо”, „Заиста уживам у нашем заједничком специјалном времену за игру” или „Види како си то лепо направио…” . Уколико вам је потребна помоћ да смислите ове реченице, погледајте листу доле где је приказано неколико начина како да покажете одобравање вашем детету.
Уколико ваше дете почне да се лоше понаша, једноставно окрените главу и гледајте негде друго пар минута. Уколико се такво понашање настави, реците детету да је ваше специјално време завршено и изађите из собе. Реците детету да ћете се играти касније када се буде лепо понашало.
Сваки родитељ треба да проведе 20 минута са дететом у овом специјалном времену за игру. Током прве недеље, покушајте да то чините сваки дан или бар 5 пута недељно. После те прве недеље, покушајте да имате специјално време најмање 3 – 4 пута недељно. Касније би требало да наставите ово специјално време неодређено.
Овај програм је лако читати, али га није лако спровести! Многи родитељи греше током неколико првих “времена за игру”, обично превише командујући, постављајући превише питања или тако што не дају довољно позитивних коментара детету. Немојте бринути уколико направите такву грешку („Ко учини грешку, а не исправи је – чини две грешке“). Зато, следећи пут се више потрудите да унапредите ваше вештине “пажње” према свом детету.

Предлози за позитивну комуникацију

Знаци одобравања који се не говоре, већ показују:
загрлите дете
потапшите га по рамену или погладите по коси
нежно му додирните косу
поставите руку око детета
смешите се
благо га пољубите
подигните палац у знак одобравања
намигните
Знаци одобравања који се говоре:
„Свиђа ми се када ти…”
„Лепо је када ти…”
„Ти си сигурно велик дечак/девојчица када…”
„Сјајно је било то како си ти…”
„Одлично урађено!”
„Баш ти лепо иде!”
„Сјајно!”
„Ох, понашаш се као одрастао кад…”
„Знаш, пре 6 месеци ниси могао то да урадиш тако добро као сад, заиста брзо растеш!”
„ВАУ!”
„Сад кад кажем мами/тати (некој битној особи за дете) како лепо ти…”
„Како је то лепо…”
„Све си то сам урадио… свака част!”
„Пошто си се тако лепо понашао, ти и ја ћемо…”
„Веома сам поносан/на на тебе када ти…”
Увек што пре покажите ваше одобравање. Не чекајте! Дете награду (у виду одобравања речима или нежношћу) мора примити одмах по учињеном делу како би научило лепо понашање. Увек будите прецизни у томе шта вам се допада, како би детету било јасно.
И најважније од свега: Никад не дајте комплименте са тоном пребацивања као што су „Било је и време да спремиш своју собу. Зашто то ниси могао раније?”
Извор: pravapomoc.wordpress.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама