Пре неколико година интернетом је кружило писмо, допис који је, наводно, директор једне школе упутио својим колегама наставницима, убрзо по завршетку Другог светског рата.
Да ли је допис заиста послат наставницима тешко да ћемо икад знати, али оно што у њему пише несумњиво је снажна порука.
„Драге моје колеге наставници,
Ја сам један од малобројних који је преживео концентрациони логор. Моје очи су виделе ствари какве нико не би требало да види. Гасне коморе које су конструисали и изградили врхунски инжењери. Људе које су отровали лекари, изузетни стручњаци. Бебе, дојенчад које су убиле квалификоване медицинске сестре. Жене које су спалили дипломци средњих школа и универзитета. Зато, ја не верујем у школовање.
И зато је моја молба вама: Помозите својим ученицима да постану ЉУДИ. Плод вашег рада не сме бити учени друштвени шљам, висококвалификоване психопате, образовани Ајхмани.
Читање, писање, аритметика важни су само ако нашу децу чине човечнијом.“