У зависности од тога како дефинишете генијалност, однос ултра-паметних у општој популацији креће се од око један на 750, до један на 10.000. Да претпоставимо да сте ви паметнији него што је уобичајено – али, ваше дете готово сигурно није геније.
Зато родитељи не би требало да буду несрећни ако им наследник није геније, јер генијалност није гаранција да ће бити срећно и задовољно на послу и у животу кад одрасте.
Све у свему, то је врло стресно за родитеље, али и за учитеље. Од деце се у школи тражи да пишу километарске саставе, као да праве докторате. На колико страна може да се напише састав о јесени која је (опет) стигла у наш град?
Уместо да само јурите оцене и просек, професор Алекс Прауд из Велике Британије саветује да пуно причате са децом, да им читате књиге и играте се са њима. Научите их да разговарају са одраслима. Такве ствари су исто тако важне као и добре оцене у школи, и што је још важније – оне су основа за срећу.
Професорка Џоан Фриман је, на основу проучавања 210 одличних ученика, открила да је само шесторо од њих постало успешно у одраслом добу.
Не мора да значи да ће неко са коефицијентом интелигенције од 140 бити бољи на послу од неког ко има IQ 120.
За постизање среће у животу много је важнија емотивна интелигенција, то јест да ли сте способни да убедите друге у ваше ставове, да ли сте способни за емпатију, да ли поседујете шарм….