Kад се беба зацени, дуните јој у лице! То ће јој одмах помоћи да поново успостави нормалан ритам дисања.
Kод зацењивања постоје две врсте напада, плави и бели. За време првог дете гласно плаче,јако издише и потом краткотрајно престаје да дише
Треба имати на уму и да се деца често зацењују како би постигла одређени циљ.
Зацењивање представља врло негативно искуство за родитеље и јавља се код беба старих шест месеци. Непосредно после догађаја који изазива јаке емоције или бол, код детета долази до краткотрајног престанка дисања, а могуће је и да беба накратко изгуби свест.
– Зацењивање или респираторне афективне кризе најчешће престају до шесте године живота и пођеднако погађају дечаке и девојчице.
Могу да се јаве и као симптом код малишана који имају анемију, проузроковану недостатком гвожђа – објашњава др Милош Релић, педијатар у ординацији „Др Ракетић“.
Он истиче да код зацењивања постоје две врсте напада, плави и бели. За време првог дете гласно плаче,јако издише и потом краткотрајно престаје да дише. Има израз лица као да плаче без гласа, а онда ођедном промени боју коже и поплави.
Реагујте на време и како треба
– Ако престанак дисања траје дуже од десет секунди, могу да се јаве и трзаји мишића и укоченост тела, па се може помислити да дете има епилептични напад. Већина деце се потпуно опорави у току првог минута од почетка зацењивања и потом се враћа нормалним активностима. Међутим, има деце која плачу или вриште после зацењивања, па тако често и утону у сан – каже др Релић.
Према његовим речима, бели напад јавља се као одговор на бол, повреду или страх детета и много је чешћи од плавог. На пример, дете кад падне почне кратко да плаче и тад му је срчана радња нешто спорија, а онда се озноји, промени боју лица, односно побледи и потом се брзо опорави.
Савет плус
Ако је ваш малишан темпераментан и осетљив, чим почне јако и гласно да плаче, узмите га у наручје, помазите и покушајте да спречите прекомерни плач и узнемиреност. Али без обзира на оваква понашања деце, не треба увек и безусловно да им повлађујете како би спречили ове нападе, јер деца лако осете родитељски страх – истиче др Релић.
Управо због тога доследност родитеља је најважнија у решавању овог проблема и врло је битно да не попуштате пред дететовим захтевима. У супротном, научиће да плачом и хистерисањем остваре све што пожеле. Зато кад видите да ваша беба намерно нешто ради како би остварила одређени циљ, одвратите јој пажњу и покушајте да је усмерите на нешто друго.
Зацењивање је нормална појава која не треба да плаши родитеље, а помоћ педијатра треба да потражите ако се она јави пре дететовог шестог месеца живота. Такође, савет стручњака потражите и ако се дете често зацењује и ако су напади снажни и трају дуже од један минут.
Извор: Блиц Жена