Текст који следи сам добила од Александра Арсенина консултанта за безбедност електронских система и
председник Покрета за електронску приватност и захвална сам му на томе.
Излагање са научног скупа о породици, 27. 04. 2011.
Деца и целе породице као жртве технолошког васпитања су у угроженој групи што је показао и рад на превенцији и учешћу у форензичким прикупљањима доказа против криминалних група(1) . Ја ћу из овог искуства обратити пажњу на један ниво односа у породици.
До сада се доста причало о конкретним проблемима када је у питању утицај технологије на свакодневни живот, у овом излагању бих задржао пажњу на једном нивоу изнад сировог стања проблема, а то је свест о постојању технологије. То је нешто што је заједничко свим жртвама и од чега зависи да ли имамо проблем или не. Ово излагање је настало из практичног рада и са освртом на једну посебну популацију технолошких преступника и зависника.
Модерна породица се последњих двадесет година носи са новим технолошким изазовима који своје лице показују тек након одређене временске дистанце. Данас, можемо о њима разговарати много спретније јер уочавамо низ утицаја који су се још пре десет година чинили нормалним. Данас о овоме пишу стручњаци светских висина(2).
Технологија у свакодневном животу има више слојева и начина утицаја на човека, ја се у овој теми базирам на групно стање свести у породици и на свест појединца под утицајем свакодневних технолошких изазова.
Да наведем неколико основних промена:
• комуникација (оно што је можда и прво приметно),
• однос са окружењем и према окружењу,
• однос према свом бићу и његовим вредностима и
• васпитање (што директно има везе и са будућношћу друштва).
Модерна породица поседује „технолошку свест“, то је начин размишљања, пожељни друштвени стандард који у сировом стању (како га често и затичемо на жалост), угрожава биће и веома лако утиче на породицу – негативно. Помаже управо раслојавању породице унутар ње саме.
Свест о технологији је механизам који омогућава разуман, свестан и здрав однос према изазовима. То је превентива и прва линија одбране.
Породица са технолошком свешћу се раслојава. Подложна је најразличитијим утицајима зависности. У тим породицама су приметни непожељни ставови у васпитању, а здраворазумни однос код свих њених чланова је одсутан. Уколико се као такав гаји, годинама прераста о озбиљан проблем изазивајући незадовољства и неспремност за изазове.
У мојој пракси на превенцији – спречавања злоупотребе деце се показало да „технолошка свест“ влада кривичним преступницима и да исти тај модел влада децом овисницима или људима који су злоупотребљени због своје непажње тј. смањене свести. Видимо докле и колико драматично се може развити негативан утицај и непостојање критичке мисли према модерној технологији.
Ми у овом случају немамо проблем само са претераном потребом за електронским помагалима већ имамо промену унутрашње свести, промену стања духа! И то је оно што желим да нагласим у мом излагању.
Особе са оваквим стањем свести имају потпуно другачију перцепцију, а са таквим стањем духа и проблем са доживљајем стварности. Виртуелни свет није само 3д игра, то је стање мисли у које раслабљене особе радо беже.
Све ово спомињем управо због тога што свакодневна „невидљива“ технологија „долива уље на ватру“ али то је могуће само услед недостатка критичке мисли о њој(3) што значи да технологија није лоша већ да се често употребљава без нарочитог циља или ради потпуно погрешних циљева.
У супротном случају имамо свест о технологији која све наведене односе поставља на права места и недозвољава слободан и бесциљан доживљај тренутног комформизма.
Зашто је ово битно? Осврнућемо се сада само на васпитне факторе.
Зато што при смањеној критичкој свести имамо другачији систем поимања(4) изазова и васпитања. Имамо децу која одрастају уз медије и технолошка помагала – савремене играчке које спутавају физички развој(5) , а на менталном нивоу чине прилично сабласне утицаје.
Употребаљвајући безгранично електронска учила, подстичемо разне синдроме попут смањене концетрације, незаинтересованости… итд.
Све ово наглашавам из два разлога: први је да раслабљујемо породицу уништавајући Богом дану способност развоја и прилагођавања околини, а други је тај што је пракса показала да су деца – жртве електронског насиља била васпитана управо по принципима „технолошке свести“ – што значи да имамо примењен негативан модел и видљиве последице на основу којих можемо градити даљи однос у систему превенције.
Овај тренд ће се сигурно наставити, неминовно ћемо као појединци пратити технолошки напредак, а спремне су иновације које све више уљуљкују човека у фотељу –Couch potato (6) је будућност човека са технолошком свешћу.
Деца у оваквим породицама добијају другачије васпитне моделе и ја ћу набројати неке од њих (у негативном смислу):
• Развој кооперативности у игри
• Развој самосталности
• Подстицање сигурности у себе
• Социјална излолација
• Умањена самодисциплина и мотивација
• Повећање агресивних мисли и осећања
• Прихватање модела испољавања агресије
• Насиље као метод за решавања конфликата
• Смањена осетљивост на патње других
• Параноја, страх, нереална слика стварног насиља, душевне болести
Што се личних способности тиче наводим:
• Смањење креативности и мишљења
• Одстрањивање маште
• Проблеми са пажњом, концетрацијом
• Неусклађеност са узрасним и индивидуалним карактеристикама
• Проблеми са социјалном интераксијом
• Проблеми са моториком, говорним апаратом, развојем чула
• Социјално-емотивни развој
• Развој комуникације и стваралаштва,
• Конгитивни развој (упознавање материјалног света, практична употреба сазнања, примена искуства)
• Физички развој (проблеми са очним покретима, развојем ситних мишића и микро моторика)
• Активност, животност, подстицање развоја уопште…
Сама породица тако улази у један зачарани круг технолошких замки. Технолошка свест је дакле, површно и не критично сагледавање изазова који се нуде модерном друштву, а њихово пласирање је агресивно и без скрупула. Данас имамо редове људи који и по тридесет сати чекају испред продавница да би купили нову верзијуVinodovsa или AjPoda . Овакав тренд помаже „осредњавању“ тј. медиокритетизацији породице, а наравно тада и целог друштва што даље води до последица глобализације и површности, а опет даље води у стварање немислеће генерације без ставова и индивидуалности – Орвел !
Превенција
Превенција је у континуираној и планираној едукацији комплетног друштва јер се на жалост већ изгубила могућност да се рачуна на самоконтролу појединца и огроман део популације је дубоко под утицајем глобалних конгломерата који утичу на развој потрошачког друштва при томе не бирајући методе.
Породица и њени чланови су јединствени, Бог нам је дао способност развијања јединствених индивидуалних способности, талената, а поменути трендови то у корену уништавају јер је потрошачка породица једино што вреди глобалној економији, а мислећа породица је нешто што се томе противи.
За крај ћу да Орвелу пожелим добродошлицу, и надам се да ће то пробудити бригу за породицу!
Искористићу прилику да поздравим идеју оснивања министарства за породицу које ће, сигуран сам, преузети многе бриге о којима данашње друштво не жели да мисли.
Извор: drmama.rs
1. www.internetservis.co.rs/zloupotreba/
2. http://www.google.com/search?sourceid=chrome&ie=UTF-8&q=children+and+modern+technology
3. „Kako živeti ne globalno“ – pojmovi i savremena tehnologija, autor: Aleksandar Arsenin, http://www.privatnost-srbija.com/preuzmi.htm
4. „Između ljubavi i sebičnosti“ – kako vaspitati decu u savremenom svetu, izdavač: Obraz svetački, „Dečija svest“ – problemi demonizacije, autor: Vera Abramenkova, 5. „Virtuelno detinjstvo“ – savremene tehnologije i deca, autor: Aleksandar Arsenin (http://www.privatnost-srbija.com/download/8%202010%20Virtuelno%20detinjstvo%20A5.pdf),
5. Ranko Rajović i razvoj deteta http://www.youtube.com/watch?v=jQE8tbclvGg&feature=related
6. http://en.wikipedia.org/wiki/Sedentary_lifestyle