Tekst koji sledi sam dobila od Aleksandra Arsenina konsultanta za bezbednost elektronskih sistema i
predsednik Pokreta za elektronsku privatnost i zahvalna sam mu na tome.
Izlaganje sa naučnog skupa o porodici, 27. 04. 2011.
Deca i cele porodice kao žrtve tehnološkog vaspitanja su u ugroženoj grupi što je pokazao i rad na prevenciji i učešću u forenzičkim prikupljanjima dokaza protiv kriminalnih grupa(1) . Ja ću iz ovog iskustva obratiti pažnju na jedan nivo odnosa u porodici.
Do sada se dosta pričalo o konkretnim problemima kada je u pitanju uticaj tehnologije na svakodnevni život, u ovom izlaganju bih zadržao pažnju na jednom nivou iznad sirovog stanja problema, a to je svest o postojanju tehnologije. To je nešto što je zajedničko svim žrtvama i od čega zavisi da li imamo problem ili ne. Ovo izlaganje je nastalo iz praktičnog rada i sa osvrtom na jednu posebnu populaciju tehnoloških prestupnika i zavisnika.
Moderna porodica se poslednjih dvadeset godina nosi sa novim tehnološkim izazovima koji svoje lice pokazuju tek nakon određene vremenske distance. Danas, možemo o njima razgovarati mnogo spretnije jer uočavamo niz uticaja koji su se još pre deset godina činili normalnim. Danas o ovome pišu stručnjaci svetskih visina(2).
Tehnologija u svakodnevnom životu ima više slojeva i načina uticaja na čoveka, ja se u ovoj temi baziram na grupno stanje svesti u porodici i na svest pojedinca pod uticajem svakodnevnih tehnoloških izazova.
Da navedem nekoliko osnovnih promena:
• komunikacija (ono što je možda i prvo primetno),
• odnos sa okruženjem i prema okruženju,
• odnos prema svom biću i njegovim vrednostima i
• vaspitanje (što direktno ima veze i sa budućnošću društva).
Moderna porodica poseduje „tehnološku svest“, to je način razmišljanja, poželjni društveni standard koji u sirovom stanju (kako ga često i zatičemo na žalost), ugrožava biće i veoma lako utiče na porodicu – negativno. Pomaže upravo raslojavanju porodice unutar nje same.
Svest o tehnologiji je mehanizam koji omogućava razuman, svestan i zdrav odnos prema izazovima. To je preventiva i prva linija odbrane.
Porodica sa tehnološkom svešću se raslojava. Podložna je najrazličitijim uticajima zavisnosti. U tim porodicama su primetni nepoželjni stavovi u vaspitanju, a zdravorazumni odnos kod svih njenih članova je odsutan. Ukoliko se kao takav gaji, godinama prerasta o ozbiljan problem izazivajući nezadovoljstva i nespremnost za izazove.
U mojoj praksi na prevenciji – sprečavanja zloupotrebe dece se pokazalo da „tehnološka svest“ vlada krivičnim prestupnicima i da isti taj model vlada decom ovisnicima ili ljudima koji su zloupotrebljeni zbog svoje nepažnje tj. smanjene svesti. Vidimo dokle i koliko dramatično se može razviti negativan uticaj i nepostojanje kritičke misli prema modernoj tehnologiji.
Mi u ovom slučaju nemamo problem samo sa preteranom potrebom za elektronskim pomagalima već imamo promenu unutrašnje svesti, promenu stanja duha! I to je ono što želim da naglasim u mom izlaganju.
Osobe sa ovakvim stanjem svesti imaju potpuno drugačiju percepciju, a sa takvim stanjem duha i problem sa doživljajem stvarnosti. Virtuelni svet nije samo 3d igra, to je stanje misli u koje raslabljene osobe rado beže.
Sve ovo spominjem upravo zbog toga što svakodnevna „nevidljiva“ tehnologija „doliva ulje na vatru“ ali to je moguće samo usled nedostatka kritičke misli o njoj(3) što znači da tehnologija nije loša već da se često upotrebljava bez naročitog cilja ili radi potpuno pogrešnih ciljeva.
U suprotnom slučaju imamo svest o tehnologiji koja sve navedene odnose postavlja na prava mesta i nedozvoljava slobodan i besciljan doživljaj trenutnog komformizma.
Zašto je ovo bitno? Osvrnućemo se sada samo na vaspitne faktore.
Zato što pri smanjenoj kritičkoj svesti imamo drugačiji sistem poimanja(4) izazova i vaspitanja. Imamo decu koja odrastaju uz medije i tehnološka pomagala – savremene igračke koje sputavaju fizički razvoj(5) , a na mentalnom nivou čine prilično sablasne uticaje.
Upotrebaljvajući bezgranično elektronska učila, podstičemo razne sindrome poput smanjene koncetracije, nezainteresovanosti… itd.
Sve ovo naglašavam iz dva razloga: prvi je da raslabljujemo porodicu uništavajući Bogom danu sposobnost razvoja i prilagođavanja okolini, a drugi je taj što je praksa pokazala da su deca – žrtve elektronskog nasilja bila vaspitana upravo po principima „tehnološke svesti“ – što znači da imamo primenjen negativan model i vidljive posledice na osnovu kojih možemo graditi dalji odnos u sistemu prevencije.
Ovaj trend će se sigurno nastaviti, neminovno ćemo kao pojedinci pratiti tehnološki napredak, a spremne su inovacije koje sve više uljuljkuju čoveka u fotelju –Couch potato (6) je budućnost čoveka sa tehnološkom svešću.
Deca u ovakvim porodicama dobijaju drugačije vaspitne modele i ja ću nabrojati neke od njih (u negativnom smislu):
• Razvoj kooperativnosti u igri
• Razvoj samostalnosti
• Podsticanje sigurnosti u sebe
• Socijalna izlolacija
• Umanjena samodisciplina i motivacija
• Povećanje agresivnih misli i osećanja
• Prihvatanje modela ispoljavanja agresije
• Nasilje kao metod za rešavanja konflikata
• Smanjena osetljivost na patnje drugih
• Paranoja, strah, nerealna slika stvarnog nasilja, duševne bolesti
Što se ličnih sposobnosti tiče navodim:
• Smanjenje kreativnosti i mišljenja
• Odstranjivanje mašte
• Problemi sa pažnjom, koncetracijom
• Neusklađenost sa uzrasnim i individualnim karakteristikama
• Problemi sa socijalnom interaksijom
• Problemi sa motorikom, govornim aparatom, razvojem čula
• Socijalno-emotivni razvoj
• Razvoj komunikacije i stvaralaštva,
• Kongitivni razvoj (upoznavanje materijalnog sveta, praktična upotreba saznanja, primena iskustva)
• Fizički razvoj (problemi sa očnim pokretima, razvojem sitnih mišića i mikro motorika)
• Aktivnost, životnost, podsticanje razvoja uopšte…
Sama porodica tako ulazi u jedan začarani krug tehnoloških zamki. Tehnološka svest je dakle, površno i ne kritično sagledavanje izazova koji se nude modernom društvu, a njihovo plasiranje je agresivno i bez skrupula. Danas imamo redove ljudi koji i po trideset sati čekaju ispred prodavnica da bi kupili novu verzijuVinodovsa ili AjPoda . Ovakav trend pomaže „osrednjavanju“ tj. mediokritetizaciji porodice, a naravno tada i celog društva što dalje vodi do posledica globalizacije i površnosti, a opet dalje vodi u stvaranje nemisleće generacije bez stavova i individualnosti – Orvel !
Prevencija
Prevencija je u kontinuiranoj i planiranoj edukaciji kompletnog društva jer se na žalost već izgubila mogućnost da se računa na samokontrolu pojedinca i ogroman deo populacije je duboko pod uticajem globalnih konglomerata koji utiču na razvoj potrošačkog društva pri tome ne birajući metode.
Porodica i njeni članovi su jedinstveni, Bog nam je dao sposobnost razvijanja jedinstvenih individualnih sposobnosti, talenata, a pomenuti trendovi to u korenu uništavaju jer je potrošačka porodica jedino što vredi globalnoj ekonomiji, a misleća porodica je nešto što se tome protivi.
Za kraj ću da Orvelu poželim dobrodošlicu, i nadam se da će to probuditi brigu za porodicu!
Iskoristiću priliku da pozdravim ideju osnivanja ministarstva za porodicu koje će, siguran sam, preuzeti mnoge brige o kojima današnje društvo ne želi da misli.
Izvor: drmama.rs
1. www.internetservis.co.rs/zloupotreba/
2. http://www.google.com/search?sourceid=chrome&ie=UTF-8&q=children+and+modern+technology
3. „Kako živeti ne globalno“ – pojmovi i savremena tehnologija, autor: Aleksandar Arsenin, http://www.privatnost-srbija.com/preuzmi.htm
4. „Između ljubavi i sebičnosti“ – kako vaspitati decu u savremenom svetu, izdavač: Obraz svetački, „Dečija svest“ – problemi demonizacije, autor: Vera Abramenkova, 5. „Virtuelno detinjstvo“ – savremene tehnologije i deca, autor: Aleksandar Arsenin (http://www.privatnost-srbija.com/download/8%202010%20Virtuelno%20detinjstvo%20A5.pdf),
5. Ranko Rajović i razvoj deteta http://www.youtube.com/watch?v=jQE8tbclvGg&feature=related
6. http://en.wikipedia.org/wiki/Sedentary_lifestyle