Светска здравствена организација сматра да би само 16 одсто свих порођаја требало да буде изведено царским резом. У Србији је, међутим, та бројка два и по пута већа. По подацима Института за јавно здравље „Батут“, током прошле године у нашим породилиштима обављено је 63.855 порођаја, а готово 40 одсто беба на свет је дошло царским резом!
Kако пишу „Новости“, гинеколози тврде да број царских резова, из године у годину, вртоглаво расте, па је сада вишеструко већи него пре две деценије. Чак се и труднице са свим параметрима нормалне трудноће – порађају у операционим салама.
Акушери, међутим, упозоравају да царски рез, ако није медицински оправдан, никако није препоручљив и бољи у односу на природан порођај. По речима проф. др Љиљане Мирковић, начелнице акушерске интензивне неге Kлинике за гинекологију и акушерство Kлиничког центра Србије, царски рез треба радити искључиво када медицина каже да је то неопходно.
– Чињеница је да се у Србији бележи изразит пораст броја царских резова и да је тренутна бројка од безмало 40 одсто, неприхватљива. У свим земљама Запада које такође бележе пораст броја царских резова, публиковане су националне смернице за безбедно смањивање њиховог броја. Први корак ка смањивању броја царских резова је тачно праћење њиховог броја на националном нивоу. Други је увођење класификације индикација за царски рез – каже др Мирковић.
Деца рођена царским резом имају више ризика
Више је разлога, по мишљењу др Мирковић, иначе и професора Медицинског факултета, зашто је неприхватљив овако висок проценат царских резова.
– Пре свега, царски рез је хитна хируршка операција којом се спасавају живот жене или фетуса, у порођају. Kомпликације као што су крварења, инфекције и тромбозе крвних судова чешће су код оперисаних жена, а већа је и смртност у тој групи породиља. Деца рођена царским резом су у каснијем животу изложена већем ризику за појаву астме и неких других аутоимуних обољења. У следећој трудноћи жене са царским резом имају већу шансу за појаву ниско усађене постељице – објашњава саговорница „Новости“.
Фактори који највише доприносе учесталости ове операције су – неадекватна матерична активност, претходни царски рез, карлични став плода, патња плода, пренесена трудноћа, вишеплодна трудноћа… Царски рез је акушерска операција којом се хируршким путем завршава порођај и спада у најважније операције које се изводе у гинекологији и акушерству. Такође, спада у једну од десет најчешћих великих операција.
Учестале ризичне трудноће
– Променило се много тога последњих деценија што може објаснити учесталију појаву ризичних трудноћа, о чему нажалост, у Србији не постоји јасна евиденција. Жене рађају у каснијим годинама са више мањих или већих, латентних или манифестних обољења, више је мултиплих трудноћа као резултат асистираних репродуктивних технологија, труднице су чешће гојазне и са већим бројем штетних навика. У развијеним земљама се бележи пораст учесталости хипертензије и дијабетеса у трудноћи чак за 25 одсто – наводи др Мирковић.
Извор: Блиц