Срце ми се слама кад се осврнем око себе и видим шта радимо својој деци. Знам да ће бити оних који ће се љутити на ово што ћу рећи.
Али ја морам да кажем. А пре тога морам да вас замолим да себи одговорите на једно питање:
Како се ваша деца забављају? Да ли проводе време напољу? Да ли им је дозвољено да се пењу по дрвећу, хватају жабе и бубице у парку, да се испрљају?
Превелик број деце расте у свету у ком немају времена да се одморе, слободно играју, ушушкају уз омиљену књигу, па чак ни да разговарају са родитељима без журбе и ометања.
Уместо тога, из вртића ускачу у ауто, онда кући да на брзину ручају јер већ следи нова обавеза. И док јурите на енглески, спорт, клавир, балет, душе ваше деце су те које су све сиромашније. Године које треба да буду испуњене смехом и слободном игром у природи оптерећене су родитељским амбицијама и распоредима.
Док сам стајала у реду у продавници чула сам младу мајку испред себе како разговара са касирком и говори јој да се својој деци купила таблете за ауто како би били мирни док се возе, а она могла на миру да слуша музику.
Да ли сте некада помислили да то што су нам деца непрестано затворена у вртићу, кући или aутомобилу, изложена утицају различитих медија од најранијег узраста, што немају дневну рутину, и то што покушавамо децу да претворимо у минијатурне одрасле људе – заправо ломи, уништава њихов дух?
Да ли сте свесни да родитељ може, нехотице, бити окидач за депресију свог детета, због превеликих очекивања?
Да ли је могуће да нас је живот у којем стално негде журимо натерао да заборавимо све благодети времена које у миру проводите у породичном дому, не радећи баш ништа?
Стрес и узнемиреност које узрокује начин живота данашње деце, води их директно у депресију, несигурност, бес, емотивне болести.
Многи данашњи тинејџери не знају шта је то безбрижно детињство, уз целодневну слободну и неусмерену игру. И такво детињство сутра неће умети да пруже ни својој деци.
Оно што је потребно деци да би се интелектуално, духовно, емоционално и физички развијала нису обавезе попут страних језика, спортова, музике, од најранијег узраста. Потребна им је игра, време које ће провести напољу, на свежем ваздуху, слободно време, па и тај осећај досаде.
Деци је потребно време да развију своју унутрашњу снагу. Време да у миру слушају ветар, птице, кишу како добује по крову, да седну на клупицу у парку и гледају пролазнике, псе, веверице.
Деци је потребно време за одмор
“Одмор омогућава мозгу да сложи доживљена искуства, да их класификује и претвори у дугорочне успомене.” тврди Loren Frank, професор на Универзитету у Калифорнији. „Ако је мозак непрекидно стимулисан, процес учења се зауставља” – додаје.
Друге студије, које су давно познате, показале су да људи знатно боље уче и усвајају нов информације након опуштене шетње у природи.
Коначно, британски неуролози су упозорили јавност да употреба интернета мења ток развоја дечјег мозга узрокујући недостатак пажње, тешкоће са читањем, и стварањем контаката са људима.
Кроз историју, друштвене промене сводиле су се првенствено на промену врсте музике која се слуша и начина облачења. Данас, употреба технологије довела је до тога да се мењају начини интеракције међу људима. Другим речима – интернет исисава крв из крвотока наших веза са породицом и пријатељима.
Деца су нам гладна!
Деца су нам гладна правих животних искустава, искрених веза које нису ометане технологијом. Заборављају да живе, притиснути празнином медија, непрестаном трком и обавезама које су им наметнуте.
„Децу треба заштитити. Њима је украдена прилика да правилно развијају свој интелект онако како су то чинила деца вековима. Потребно им је много времена насамо, са својом маштом, да сложе и обраде све информације које тако муњевито улазе у њихов мали свет. Потребно им је да им читамо и да их хранимо моралним вредностима и причама које инспиришу.” ~Sally Clarkson, The Mission of Motherhood
Приредила: А. Ц
Извор: deeprootsathome.com