Srce mi se slama kad se osvrnem oko sebe i vidim šta radimo svojoj deci. Znam da će biti onih koji će se ljutiti na ovo što ću reći.
Ali ja moram da kažem. A pre toga moram da vas zamolim da sebi odgovorite na jedno pitanje:
Kako se vaša deca zabavljaju? Da li provode vreme napolju? Da li im je dozvoljeno da se penju po drveću, hvataju žabe i bubice u parku, da se isprljaju?
Prevelik broj dece raste u svetu u kom nemaju vremena da se odmore, slobodno igraju, ušuškaju uz omiljenu knjigu, pa čak ni da razgovaraju sa roditeljima bez žurbe i ometanja.
Umesto toga, iz vrtića uskaču u auto, onda kući da na brzinu ručaju jer već sledi nova obaveza. I dok jurite na engleski, sport, klavir, balet, duše vaše dece su te koje su sve siromašnije. Godine koje treba da budu ispunjene smehom i slobodnom igrom u prirodi opterećene su roditeljskim ambicijama i rasporedima.
Dok sam stajala u redu u prodavnici čula sam mladu majku ispred sebe kako razgovara sa kasirkom i govori joj da se svojoj deci kupila tablete za auto kako bi bili mirni dok se voze, a ona mogla na miru da sluša muziku.
Da li ste nekada pomislili da to što su nam deca neprestano zatvorena u vrtiću, kući ili automobilu, izložena uticaju različitih medija od najranijeg uzrasta, što nemaju dnevnu rutinu, i to što pokušavamo decu da pretvorimo u minijaturne odrasle ljude – zapravo lomi, uništava njihov duh?
Da li ste svesni da roditelj može, nehotice, biti okidač za depresiju svog deteta, zbog prevelikih očekivanja?
Da li je moguće da nas je život u kojem stalno negde žurimo naterao da zaboravimo sve blagodeti vremena koje u miru provodite u porodičnom domu, ne radeći baš ništa?
Stres i uznemirenost koje uzrokuje način života današnje dece, vodi ih direktno u depresiju, nesigurnost, bes, emotivne bolesti.
Mnogi današnji tinejdžeri ne znaju šta je to bezbrižno detinjstvo, uz celodnevnu slobodnu i neusmerenu igru. I takvo detinjstvo sutra neće umeti da pruže ni svojoj deci.
Ono što je potrebno deci da bi se intelektualno, duhovno, emocionalno i fizički razvijala nisu obaveze poput stranih jezika, sportova, muzike, od najranijeg uzrasta. Potrebna im je igra, vreme koje će provesti napolju, na svežem vazduhu, slobodno vreme, pa i taj osećaj dosade.
Deci je potrebno vreme da razviju svoju unutrašnju snagu. Vreme da u miru slušaju vetar, ptice, kišu kako dobuje po krovu, da sednu na klupicu u parku i gledaju prolaznike, pse, veverice.
Deci je potrebno vreme za odmor
“Odmor omogućava mozgu da složi doživljena iskustva, da ih klasifikuje i pretvori u dugoročne uspomene.” tvrdi Loren Frank, profesor na Univerzitetu u Kaliforniji. „Ako je mozak neprekidno stimulisan, proces učenja se zaustavlja” – dodaje.
Druge studije, koje su davno poznate, pokazale su da ljudi znatno bolje uče i usvajaju nov informacije nakon opuštene šetnje u prirodi.
Konačno, britanski neurolozi su upozorili javnost da upotreba interneta menja tok razvoja dečjeg mozga uzrokujući nedostatak pažnje, teškoće sa čitanjem, i stvaranjem kontakata sa ljudima.
Kroz istoriju, društvene promene svodile su se prvenstveno na promenu vrste muzike koja se sluša i načina oblačenja. Danas, upotreba tehnologije dovela je do toga da se menjaju načini interakcije među ljudima. Drugim rečima – internet isisava krv iz krvotoka naših veza sa porodicom i prijateljima.
Deca su nam gladna!
Deca su nam gladna pravih životnih iskustava, iskrenih veza koje nisu ometane tehnologijom. Zaboravljaju da žive, pritisnuti prazninom medija, neprestanom trkom i obavezama koje su im nametnute.
„Decu treba zaštititi. Njima je ukradena prilika da pravilno razvijaju svoj intelekt onako kako su to činila deca vekovima. Potrebno im je mnogo vremena nasamo, sa svojom maštom, da slože i obrade sve informacije koje tako munjevito ulaze u njihov mali svet. Potrebno im je da im čitamo i da ih hranimo moralnim vrednostima i pričama koje inspirišu.” ~Sally Clarkson, The Mission of Motherhood
Priredila: A. C
Izvor: deeprootsathome.com