Дечји развој je динамичан процес обликован утицајем биолошких и спољних фактора од самог зачећа па надаље. Сва се деца не развијају једнаким темпом, нити се све способности и вештине код детета развијају истом динамиком. Ипак, за дете је од огромне важности рано препознати потребу за развојном подршком, терапијом јер правовремена реакција родитеља, те правовремени и прилагођени развојни подстицаји пружају највећу могућност за успех.
Међу децом постоје многе индивидуалне разлике због којих родитељи често чују како не би међусобно требало да упоређују децу. Но, без обзира на то, родитељи због своје знатижеље, жеље да разумеју своје дете, или можда забринутости често упоређују своје дете и његов развој с децом познаника, пријатеља, других чланова породице. Ипак, при томе је важно да буду свесни претходно наведених индивидуалних разлика, али је и корисно да познају неке развојне фазе, па и ране знакове упозорења који ће их упутити ка стручњаку који ће проценити постоји ли код детета развојни ризик/тешкоћа, те даље предложити одређене развојно подстицајне активности, програме, терапију.
Иако међу децом постоји разлика у времену када савладавају одређену вештину, редослед савладавања појединих вештина је код великог броја деце исти. Тако иако постоје разлике у времену када ће се која беба почети да пузи, већина беба крене пре него што крене самостално да хода.
Када говоримо о знаковима упозорења, говоримо о неколико различитих могућности:
- Када дете показује одређена понашања након одређеног временског периода (нпр. ехолалија након треће године)
- Немогућност развијања одређене вештине (нпр. дете не брбља с 10 месеци)
- Поремећен развојни след (нпр. напредно читање уз лоше развијен говор)
- Моторичка асиметрија (нпр. у ходању, коришћењу руку).
- Развојна регресија (губитак неких способности/вештина) – нпр. дете престане да прича.
- Приликом процене дететовог развоја, кроз опажање детета у слободној игри, прикупљање података од стране родитеља, те уз примену стандардизованих развојних тестова, стручњаци доносе процене о дечјем развоју, те о могућој потреби за додатном развојном подршком. Кроз наведено опажа се и процењује развој моторике, говора и комуникације, социјално-емоционални развој, когнитивни развој детета.
- Знакови могуће потребе за саветовањем са стручњаком, развојном подршком
Могући знаци упозорења – чула
Одсуство контакта очима с мајчиним лицем
Лутање погледа
Одсутство реакције на јако светло
Наглашено трљање очију или утискивање прстију у око
Нистагмус – спонтани ритмички трзаји очима
Страбизам – бежање ока, када покрети очима нису усклађени (може бити пролазан у првим месецима живота због још увек недовољно развијених мишића ока)
Могући знаци упозорења – рани моторички развој
Беба у првом месецу живота не реагује на звук (пријатан или непријатан) или постоје знатније тешкоће у храњењу због орално-моторичких проблема
Заробљен палац у шаци након 2. месеца старости
Јако повлачење ножног палца према горе након трећег месеца (Бабинскијев рефлекс)
Немогућност држања главе у пасивном седећем положају 5 секунди након другог месеца
Извијање уназад у луку
Беба има повишен или снижен тонус мишића – чини вам се као да је превише крута (нпр. у усправном положају укршта испружене ножице једну преко друге и под додирује врховима прстију) или је превише млохава.
Беба не мења положај тела након трећег месеца (не преврће се на бок).
Беба се не окреће с леђа на стомак и обрнуто до осмог месеца.
Не диже се на на ноге уз намештај с 12 месеци.
Не хода самостално с 18 месеци.
Могући знаци упозорења – развој говора и комуникације
Беба у узрасту од 2 до 4 месеца не реагује на ваш глас, не развија се контакт очима.
Беба се у узрасту од 5 до 8 месеци не упушта у вокалну игру с родитељима, изостаје вокализација.
Беба у узрасту од 9 до 12 месеци не почиње с брбљањем уз комбиновање сугласника и вокала.
Беба с 12 месеци не реагује на свакодневне речи (нпр. не окреће се према мами када питамо „Где је мама?“ и сл.).
С годину дана не користи гестове (не маше „па-па“, не показује прстом), не показује интерес за мале игре у пару („ку-ку“ или додавање лопте).
Могући знаци упозорења – развој говора и комуникације
Беба с 16 месеци нема ниједну смислену реч.
С 18 месеци не разуме једноставне налоге и питања (нпр. „Седи“, „Где је лопта?“), не може да идентификује свакодневне предмете.
С две године не повезује две речи у малу реченицу („Мама пити.“), нема симболичке игре („као да игре“).
С три године не показује интерес за другу децу, симболичку игру, неразумљив говор.
Аутор: дипл. психолог-професор Ребека Булат