Читање и писање представљају психофизичке процесе тoком којих се у организму уједињује деловање различитих система. Формално подучавање читања и писања започиње поласком у први разред, али пре тога је потребно развити читав низ предвештина које се развијају већ од самог рођења. Предвештине нам показују свесност детета и његову спремност за овладавање писаним језиком и добар су предиктор дететове успешности овладавања процесом читања и писања.
Тешкоће у учењу (ТУ) треба разликовати од специфичних тешкоћа у учењу (СТУ). Особа с ТУ је рођена с таквом предиспозицијом или има стечено оштећење које доводи до разлика у начину мозговног функционирања и обраде информација. ТУ можемо дефинисати као поремећај стицања, задржавања или коришћења вештина и информација услед недостатка пажње, памћења или расуђивања што нарушава успешност образовања. Постоје различити типови ТУ, с различитим узроцима. Сматра се да је основа свих поремећаја одређена ненормалност мождане функције. Дечаци, у односу на девојчице, 5 пута чешће имају ове тешкоће.
Зашто се појављују тешкоће у учењу:
• неодговарајуће подучавање, нерелевантан или неодговарајући курикулум
• неодговарајући социо-економски услови
• лоши односи ученика и наставника, разредна околина
• неприсуствовање настави
• проблеми са здрављем
• учење кроз посредовање на језику који није матерњи
• губитак самопоуздања
• емоционални или проблеми с понашањем
• исподпросечна интелигенција
• сензорна оштећења
• специфичне тешкоће обраде информација.
Дете с ТУ може имати проблема с перцепцијом вида или слуха (нпр. препознавање одређеног узорка или разликовање звукова) или проблеме с памћењем, говором, размишљањем и слушањем. Нека деца имају тешкоће у читању, писању или рачунању. Дете може споро памтити називе боја или слова, имена познатих предмета, може бити слабо у учењу бројања и имати слабу способност учења. Савладавање читања и писања је успорено. Деца с тешкоћама у учењу могу имати и проблеме комуникације и контроле импулса као проблеме с дисциплином. Лако им је одвратити пажњу, могу бити хиперактивни, повучени, стидљиви или агресивни.
Када дете има тешкоће у учењу, то значи да оно учи другачије. Деца с тешкоћама у учењу способна су да уче, али понекад треба да уче неке ствари на другачије начине. Свако учи на свој начин. Када схватимо да се дете може испитати и усмено питање лошег рукописа више није примарно. Нека деца не могу, због лошег вида, да читају текстове из уџбеника, но ако им се повећају слова, више не постоји проблем. Више није необично имати дете у разреду које пише на лаптопу јер не може да држи оловку. На жалост, још увек се термин тешкоће учења односи на проблеме у учењу који углавном имају за последицу различите погрдне називе попут глуп, лош ученик или тешко подучљив ученик.
“Познате дијагнозе и стања” попут нпр. интелектуалних тешкоћа, оштећења вида, слуха и сл. имају осигурану помоћ и подршку у образовању, док деца која немају видљивих тешкоћа не могу имати иста права. Дефиниција тешкоћу у учењу је концептуална мрежа која се манифестује кроз трајно неслагање око тога што су заправо тешкоће у учењу, који су дијагностички критеријуми тј. критеријуми процене, какав је третман потребан и каква су права.
Сваки дан се рапидно повећава проценат деце с тешкоћама у учењу. Потребно је тежити томе да тешкоће у учењу буду препознате и признате у свим образовним установама, да се освести популација и да деца добију осигурану помоћ и подршку током образовања.
Извор: logoped.hr