Сeдам типова лоших мајки
Дубоко верујем у то да су сви људи добри и да их само посебне околности натерају да покажу и своју другу страну. Верујем да смо оно што осећамо у складу са нашом реалношћу и понашамо се у складу са оним како је тумачимо. На наша уверења значајно утиче однос са нашом мајком у најранијем периоду живота.
Свако од нас има мајку и без обзира на ту заједничку чињеницу, постоје многе различитости међу нама, баш као што постоје и различите мајке. Бавећи се психологијом толико година уочила сам различитости у том наизглед сличном односу који сви имамо са мајкама.
Каква је била ваша мајка? Да ли вас је критиковала, игнорисала или подржавала? Да ли сте знали шта од ње можете да очекујете? Каква је данас кад сте одрасла особа?
Неколико типова лоших мајки:
Дисмисивна- мајка која игнорише
Ана ми је причала о томе како ју је мајка увек игнорисала. Кад год би урадила нешто за шта је била сигурна да ће мајку учинити поносном на њу, мама би се понашала као да то нема баш никаквог значаја, да није вредно помена. Тако је Ана одрасла у особу која стално сумња у своје емоционалне потребе. Осећа да није вредна пажње, нема самопоштовање, стално тежи прихватању и љубави у односима са другим људима. Мајка никад на њу није обраћала пажњу. Имала је утисак да је никад не слуша. Питала би је да ли је гладна. И ако би Ана рекла да није, она би свеједно поставила сто за ручак. Питала би је за њене планове за викенд, а онда би је она организовала. Кад су ишле у куповину питала би је шта јој се свиђа, а онда би јој купила оно што се свиђало њој. Најгоре од свега је било што је никад није питала како се осећа и шта мисли о нечему.
Људска бића су биолошки преодређена да траже блискост са мајкама и кад имају овакве маме, често се њихова потреба још више појачава.
Ана је због тога развила врло ЗАХТЕВАН ОБРАЗАЦ ПОНАШАЊА који је пренела и на односе са партнерима. Зашто ме не волиш? Зашто ме игноришеш? То претерано тражење пажње до стално је доводило до тога да је партнери остављају. И они се повлаче, баш као што је то радила и мама. Остављајући је да се осећа потпуно небитном. Покушавајући да поправи тај однос, била је најбољи ђак. Мислила је да ће је онда мама сигурно волети. Сад је најбоља могућа девојка на свету- све чини за партнера, а он је на крају остави.
Контролишућа
Оваква мајка је врло слична дисмисивној. И она управља животима своје деце не верујући у њихове изборе. Већина оваквих понашања је оправдана речима „То је за твоје добро“. А порука је иста: “Ти ниси вредна помена, ништа не знаш, не може ти се веровати”.
Недоступна мајка
Мина је одрасла уз мајку која није показивала емоције, није је грлила или мазила. „Она није зла, али никад нисмо биле емотивно повезане, чак ни данас.“ Кад су се родитељи развели у њеној четвртој години, остала је с мамом. У њеној осмој, она је одлучила да је отац ипак прави родитељ за њу. А он је у међувремену створио нову породицу у коју се она тешко уклопила. „Ни дан данас ми није јасно зашто мама није желела да буде уз мене. Стално сам осећала празнину коју је једино она могла да попуни.“
Овакве мајке остављају децу емоционално гладним. Често пронађу неког другог: баку, ујака, тетку…са којим ће да се повежу, али то само делимично залечи рану.
Деца таквих мајки често постају врло наметљиве одрасле особе у односима са свим људима. Стално им је потребно да их уверавате у ваше емоције, пријатељство… што често води ка томе да их многи избегавају, па остају сами.
Мајке које се такмиче са ћеркама
Никад не признају својим ћеркама да су у нечему успешније од њих, али се труде да то не показују у јавности. Јеленина мајка ју је увек „оцрњивала“ на најгори могући начин, била је увек хиперкритична. Кад је победила на републичком такмичењу рекла јој је како је глупо потрошила време на то и да од тога неће имати никакве користи. Говорила јој је да не треба да се много ослања на свог оца и трудила се на разне начине да је одвоји од њега (што јој је тек данас јасно). Тако је она имала сву његову пажњу. Оваквим понашањем мајка не само да креира живот детета, већ диктира и како да га разуме. Јелена није била одговарајући противник оваквој „мајци краљици“. Стално је осећала велики бол и одговорност што никако не успева било шта да уради како треба. Уверена потпуно у то да је неспособна, са сталним осећањем кривице и срамоте.
Мајка на коју се не можете ослонити-непоуздана
Елена никад није знала која ће се мајка појавити, „добра“ или „лоша“. „Једног дана ме је најжешће критиковала и кажњавала, а сутра хвалила и грлила. “Тек кад сам одрасла схватила сам да су њени осмеси увек били пред другим људима. Никад нисам знала шта да очекујем. Стално сам мислила да сам ја одговорна за њено понашање. Сад знам да се понашала онако како је хтела, а да ни на тренутак није помислила на мене. Још увек чујем њен глас у глави, нарочито кад сам у кризи“.
Нарцисоидна мајка
Своју ћерку доживљава као продужетак себе, ако је уопште доживљава. Потпуно је неспособна за било какву емпатију али је врло забринута за то како ће их други видети и шта ће о њима мислити. Однос са ћерком је врло извештачен, али она то никад не би признала. Фокусирана је на себе и на своје потребе. Овакве мајке споља изгледају савршено. Увек су насмејане, куће им блистају, можда имају завидне каријере, све са циљем да своје ћерке још више збуне. Ћерке као да су у улози Пепељуге.
Мајке које изокрећу улоге
Оне дозволе да ћерке чак и у најрнијем узрасту буду оне које брину и о мајци, чак и о породици. Некад се то дешава кад је пуно деце у породици, па мајке не могу да брину о свима. Најстарија постаје “друга мама”. Драганина мајка је у својој 29.години имала четворо деце, били су сиромашни и никакву подршку није имала ни од оца који је пуно радио да би их отхранио, а ни од своје примарне породице. “Ја сам била најстарија и већ са 6 година сам водила рачуна о својој млађој браћи и сестри. Знала сам да припремим оброке за све, да чистим и перем. Звала ме је својим ослонцем, али увек сам осећала како више пажње пружа млађој браћи и сестри. Сад се према мени понаша као према другарици, често ме критикује.“ Слично одрастају и ћерке чије су мајке алкохоличари или ментално оболеле, депресивне.
Однос који мајке остваре са својом децом у најранијем периоду живота, значајно утиче на то какве ће личности деца постати. Ћерке оваквих мајки, неретко постану исте као њихове мајке. Многе почну да их разумеју у свом одраслом добу и престану да им замерају. Неке ћерке постану њихове суште супротности кад добију своје ћерке, знајући како су се осећале кад су биле мале. Кроз рад са стручњаком овај се однос превазилази и омогућава ћеркама које нису вољене од стране својих мајки да се помире са мајкама, прихвате их и развију се у зреле и испуњене одрасле особе.
Извор: life-coach.rs