На локалној телевизији, репортерка је зауставила жену која се враћала с пијаце и упитала је: „Да ли су цене скупе?“ „Јесу, скупе су цене“, гласио је одговор. Слушајући то, наш читалац (чији се потпис, нажалост, изгубио негде у мом компјутеру) сетио се и једне вести са интернета, у којој је речено да су „поскупеле цене осигурања“. Њему такви спојеви речи звуче погрешно, и ту је потпуно у праву. Придев скуп се у речнику дефинише „који има високу цену“, а цена нема цену, јер ми њу и не купујемо, него по тој и тој цени купујемо робу или услуге. Требало је, дакле, рећи да су на пијаци цене високе, а да је осигурање поскупело.
Зашто људи кажу „Станујем на Новом Београду“ а никада не би рекли „Станујем на Београду“? Зато што је још 1945, када је свечано почела изградња новог монументалног насеља на другој обали Саве и Дунава, постало јасно (упркос пропаганди која је хтела да створи утисак да нова држава има и нову престоницу) да је то ипак само још један део Београда, а за делове града употребљава се предлог на (на Дорћолу, на Врачару, на Душановцу и слично).
Мало је теже решити питање Кошутњака. Наш читалац је у неком часопису прочитао да је погрешно рећи на Кошутњаку јер је то парк и шума. „Ја ћу увек да кажем да сам био на Кошутњаку, али: Био сам у парку Кошутњак“, пише он. Остављам да ово питање реше они који боље познају Кошутњак од мене, јер станујем на потпуно другом крају града, и у Кошутњаку нисам био од ђачких дана.
Још два примера из разговора пред микрофоном тичу се употребе предлога. „Давали су ми воће… и све оно што људи дају на селима“, чуло се на телевизији. Последње две речи наш читалац с разлогом исправља у на селу или по селима. На Другом програму Радио Београда, опет, у некој расправи о корупцији, један гост је рекао: „Ја се не љутим око тога“. Истина је да оба Матичина речника за предлог око дају и узрочно значење, с примерима као „Посвађаше се око девојке“ или „Прошцем му сломио ребро, и то све око неке сипљиве кобиле“ (овај други пример је из Лазе Лазаревића). Ипак, такве употребе логично произлазе из тога што се замишља да је предмет свађе у средини, а завађени људи стоје око њега. Глагол љутити се тај услов не испуњава, и свакако је требало рећи „Ја се не љутим због тога“.
Иван Клајн
Извор: nin.co.rs