Na lokalnoj televiziji, reporterka je zaustavila ženu koja se vraćala s pijace i upitala je: „Da li su cene skupe?“ „Jesu, skupe su cene“, glasio je odgovor. Slušajući to, naš čitalac (čiji se potpis, nažalost, izgubio negde u mom kompjuteru) setio se i jedne vesti sa interneta, u kojoj je rečeno da su „poskupele cene osiguranja“. Njemu takvi spojevi reči zvuče pogrešno, i tu je potpuno u pravu. Pridev skup se u rečniku definiše „koji ima visoku cenu“, a cena nema cenu, jer mi nju i ne kupujemo, nego po toj i toj ceni kupujemo robu ili usluge. Trebalo je, dakle, reći da su na pijaci cene visoke, a da je osiguranje poskupelo.
Zašto ljudi kažu „Stanujem na Novom Beogradu“ a nikada ne bi rekli „Stanujem na Beogradu“? Zato što je još 1945, kada je svečano počela izgradnja novog monumentalnog naselja na drugoj obali Save i Dunava, postalo jasno (uprkos propagandi koja je htela da stvori utisak da nova država ima i novu prestonicu) da je to ipak samo još jedan deo Beograda, a za delove grada upotrebljava se predlog na (na Dorćolu, na Vračaru, na Dušanovcu i slično).
Malo je teže rešiti pitanje Košutnjaka. Naš čitalac je u nekom časopisu pročitao da je pogrešno reći na Košutnjaku jer je to park i šuma. „Ja ću uvek da kažem da sam bio na Košutnjaku, ali: Bio sam u parku Košutnjak“, piše on. Ostavljam da ovo pitanje reše oni koji bolje poznaju Košutnjak od mene, jer stanujem na potpuno drugom kraju grada, i u Košutnjaku nisam bio od đačkih dana.
Još dva primera iz razgovora pred mikrofonom tiču se upotrebe predloga. „Davali su mi voće… i sve ono što ljudi daju na selima“, čulo se na televiziji. Poslednje dve reči naš čitalac s razlogom ispravlja u na selu ili po selima. Na Drugom programu Radio Beograda, opet, u nekoj raspravi o korupciji, jedan gost je rekao: „Ja se ne ljutim oko toga“. Istina je da oba Matičina rečnika za predlog oko daju i uzročno značenje, s primerima kao „Posvađaše se oko devojke“ ili „Prošcem mu slomio rebro, i to sve oko neke sipljive kobile“ (ovaj drugi primer je iz Laze Lazarevića). Ipak, takve upotrebe logično proizlaze iz toga što se zamišlja da je predmet svađe u sredini, a zavađeni ljudi stoje oko njega. Glagol ljutiti se taj uslov ne ispunjava, i svakako je trebalo reći „Ja se ne ljutim zbog toga“.
Ivan Klajn
Izvor: nin.co.rs