Шта је исправно?
– Ива! Лара! Сара! Хајде! Дођите, идемо кући!
– Како то дозивате девојчице?
– Па како ћу друкчије? Тако се зову!
– Да, али двосложна имена на -а са дугоузлазним акцентом добијају У ВОКАТИВУ наставак -о. Па, као што је одувек и било, треба их звати: Иво, Даро, Саро, Ларо, Аво, Ево, Лено, Лоро, Мицо, Маро. Као и Перо, Божо, Жико, Мико, Луко (мада може и Лука).
– Јууу! Стварно?! Па сад сви говоре: Сара, дођи! То није правилно?
– Није!
Издвојено из сјајног приручника Виолете Бабић који обрађује најчешће језичке грешке – 365 језичких цртица.
A relja?
zavisi da li je sa dugouzlaznim akcentom ili ne (npr. kao Velja ili selja (seljak))
A zašto i po kom pravilu onda “može i Luka” umesto “Luko” (što para uši)? Proizvoljna pravila bez logike.
Ано? А не Ана?
Ana nije dvoslozno ime.
Luka krši pravilo.